Nafta „posvađala” Mađarsku i Hrvatsku

Bu­dim­pe­šta – Od­no­si Hr­vat­ske i Ma­đar­ske ula­ze u fa­zu ko­ju po­li­tič­ki ana­li­ti­ča­ri sve če­šće opi­su­ju kao „prag­ma­tič­nu kon­fron­ta­ci­ju”, ko­ja pod­ra­zu­me­va da sa­rad­nja i da­lje po­sto­ji, ka­ko u vi­du di­plo­mat­skih i po­li­tič­kih kon­ta­ka­ta, ta­ko i za­jed­nič­kih lo­kal­nih pro­je­ka­ta, ali su iza ku­li­sa sve vi­dlji­vi­je var­ni­ce, pre sve­ga u ener­get­skom sek­to­ru i spolj­no­po­li­tič­koj ori­jen­ta­ci­ji.

Naj­vi­še na­pe­to­sti u nji­ho­vim od­no­si­ma iza­zi­va pi­ta­nje tran­spor­ta naf­te u re­gi­o­nu. Ma­đar­ska, ko­ja je de­ce­ni­ja­ma za­vi­sna od ru­skog naf­to­vo­da „Dru­žba”, po­ku­ša­va da oja­ča pri­stup al­ter­na­tiv­nim prav­ci­ma snab­de­va­nja i u tom kon­tek­stu ključ­na je ulo­ga hr­vat­skog JA­NAF-a. Spo­ro­vi oko ta­ri­fe, ka­pa­ci­te­ta i po­u­zda­no­sti tran­spor­ta do­ve­li su do otvo­re­nih raz­mi­ri­ca iz­me­đu Za­gre­ba i Bu­dim­pe­šte.

Ma­đar­ski MOL i hr­vat­ski JA­NAF već du­že vre­me se su­ko­blja­va­ju oko teh­nič­kih ogra­ni­če­nja, dok vla­de u Bu­dim­pe­šti i Za­gre­bu sve vi­še pri­be­ga­va­ju ne­di­plo­mat­skoj re­to­ri­ci, op­tu­žu­ju­ći jed­na dru­gu i za „rat­no pro­fi­ter­stvo”. Dok Hr­vat­ska in­si­sti­ra da si­stem funk­ci­o­ni­še po evrop­skim pra­vi­li­ma i da ima do­volj­no ka­pa­ci­te­ta, Ma­đar­ska tvr­di da joj se ogra­ni­ča­va pri­stup i ti­me ugro­ža­va nje­na ener­get­ska bez­bed­nost.

Ovaj ener­get­ski spor ne tre­ba po­sma­tra­ti kao izo­lo­va­ni fe­no­men, već kao od­raz du­bljih ge­o­po­li­tič­kih raz­li­ka, sma­tra­ju ana­li­ti­ča­ri. Dok Hr­vat­ska čvr­sto sto­ji uz po­li­ti­ku EU i SAD, na­gla­ša­va­ju­ći di­ver­si­fi­ka­ci­ju i po­ste­pe­no odva­ja­nje od ru­ske ener­gi­je, Ma­đar­ska na­sta­vlja da odr­ža­va bli­ske ve­ze s Mo­skvom. Naj­bo­lji pri­mer je pro­je­kat nu­kle­ar­ne elek­tra­ne „Pakš”, ko­ji se i da­lje raz­vi­ja uz po­dr­šku Ru­si­je.

Ta raz­li­ka u ori­jen­ta­ci­ji u sve ve­ćoj me­ri do­vo­di do ne­po­ve­re­nja iz­me­đu dva su­se­da. Za­greb i Bu­dim­pe­šta če­sto se na­la­ze na su­prot­nim stra­na­ma pri­li­kom gla­sa­nja ili usa­gla­ša­va­nja sta­vo­va unu­tar evrop­skih in­sti­tu­ci­ja, što on­da la­ko pre­la­zi i na bi­la­te­ral­ne od­no­se. Ma­đar­ski mi­ni­stri ta­ko upo­zo­ra­va­ju na „ne­po­u­zda­nost” tran­zi­ta pre­ko Hr­vat­ske, dok hr­vat­ski zva­nič­ni­ci uz­vra­ća­ju sta­vo­vi­ma o „ener­get­skoj za­vi­sno­sti” i „po­li­tič­kim kal­ku­la­ci­ja­ma” Bu­dim­pe­šte. Ova­kve iz­ja­ve ima­ju sna­žan od­jek u me­di­ji­ma obe­ju ze­ma­lja, pa jav­nost sti­če uti­sak da su od­no­si ove dve čla­ni­ce Evrop­ske uni­je u sve ve­ćoj kri­zi.

Ipak, pre­ma po­ka­za­te­lji­ma, tr­go­vin­ska raz­me­na na­sta­vlja da ra­ste, po­gra­nič­ne op­šti­ne re­a­li­zu­ju za­jed­nič­ke in­fra­struk­tur­ne i kul­tur­ne pro­jek­te, a tu­ri­stič­ki to­ko­vi iz­me­đu dve ze­mlje osta­ju sta­bil­ni. Sce­na­rio „prag­ma­tič­ne kon­fron­ta­ci­je” ta­ko po­sta­je no­va re­al­nost u ma­đar­sko-hr­vat­skim od­no­si­ma, ja­sno uka­zu­ju­ći da se dve dr­ža­ve me­đu­sob­no eko­nom­ski do­pu­nju­ju, ali se po­li­tič­ki sve vi­še uda­lja­va­ju. Od­go­va­ra­ju­ći na na­še pi­ta­nje da li će Hr­vat­ska i Ma­đar­ska us­pe­ti da se vra­te na kurs sta­bil­ni­jih od­no­sa ili će tre­nut­ni trend na­sta­vi­ti da kli­zi ka du­bljim ne­su­gla­si­ca­ma, po­li­ti­ko­log Ča­ba Nađ ka­že da ključ­na li­ni­ja raz­dva­ja­nja osta­je ener­ge­ti­ka.

„Uko­li­ko Bu­dim­pe­šta i Za­greb pro­na­đu kom­pro­mis oko ko­ri­šće­nja Ja­dran­skog naf­to­vo­da, po­sto­ji šan­sa da se sa­da­šnji di­so­nant­ni to­no­vi ubla­že. U su­prot­nom, sva­ki no­vi pro­blem bi­će is­ko­ri­šćen kao ar­gu­ment u po­li­tič­koj ras­pra­vi, što mo­že vo­di­ti u da­lje za­o­štra­va­nje. Nji­ho­vi od­no­si sve vi­še li­če na kom­bi­na­ci­ju sa­rad­nje i kon­ku­ren­ci­je, u ko­joj se prak­tič­ni in­te­re­si me­ša­ju sa po­li­tič­kim ide­o­lo­gi­ja­ma”, ka­že on i do­da­je da se u sve­mu to­me ne sme za­ne­ma­ri­ti ni ulo­ga Bri­se­la.

Evrop­ska uni­ja, ko­ja po­ja­ča­va na­sto­ja­nja da sma­nji za­vi­snost od ru­ske ener­gi­je, vr­ši sna­žan pri­ti­sak na sve čla­ni­ce da tra­že al­ter­na­tiv­ne iz­vo­re i prav­ce snab­de­va­nja. Za Hr­vat­sku to je pri­li­ka da po­sta­ne re­gi­o­nal­no čvo­ri­šte, ali za Ma­đar­sku to pred­sta­vlja iza­zov, jer bi pri­hva­ta­nje evrop­ske lo­gi­ke zna­či­lo sla­blje­nje ve­za sa Ru­si­jom. Upra­vo u toj tač­ki Hr­vat­ska i Ma­đar­ska ne de­le iste in­te­re­se, na­po­mi­nje naš sa­go­vor­nik.

U tom slo­že­nom ba­lan­su, sma­tra on, naj­re­al­ni­je je oče­ki­va­ti da će se od­no­si kre­ta­ti u re­ži­mu „kon­tro­li­sa­ne na­pe­to­sti”. To pod­ra­zu­me­va sta­nje bez dra­ma­tič­nih lo­mo­va, ali sa stal­nim ri­zi­kom da sva­ki no­vi spor pre­ra­ste u di­plo­mat­ski in­ci­dent. Bu­duć­nost će za­vi­si­ti od to­ga da li će u obe pre­sto­ni­ce pre­vla­da­ti prag­ma­ti­zam ili do­sa­da­šnja ne­di­plo­mat­ska po­li­tič­ka re­to­ri­ka.

Is­tra­ži­va­nja jav­nog mnje­nja po­ka­zu­ju za­ni­mljiv kon­trast u per­cep­ci­ji dve­ju ze­ma­lja me­đu sta­nov­ni­štvom. U Ma­đar­skoj ve­ći­na gra­đa­na ima po­zi­ti­van stav pre­ma Hr­vat­skoj, uglav­nom za­hva­lju­ju­ći tu­ri­zmu i kul­tur­nim ve­za­ma. U Hr­vat­skoj, me­đu­tim, sta­vo­vi pre­ma ovoj su­sed­noj ze­mlji če­sto su obe­le­že­ni re­zer­vi­sa­no­šću, naj­ve­ćim de­lim zbog du­go­traj­nih spo­ro­va oko ener­ge­ti­ke i uti­ca­ja kom­pa­ni­je MOL u Hr­vat­skoj.