Нафта „посвађала” Мађарску и Хрватску

Бу­дим­пе­шта – Од­но­си Хр­ват­ске и Ма­ђар­ске ула­зе у фа­зу ко­ју по­ли­тич­ки ана­ли­ти­ча­ри све че­шће опи­су­ју као „праг­ма­тич­ну кон­фрон­та­ци­ју”, ко­ја под­ра­зу­ме­ва да са­рад­ња и да­ље по­сто­ји, ка­ко у ви­ду ди­пло­мат­ских и по­ли­тич­ких кон­та­ка­та, та­ко и за­јед­нич­ких ло­кал­них про­је­ка­та, али су иза ку­ли­са све ви­дљи­ви­је вар­ни­це, пре све­га у енер­гет­ском сек­то­ру и спољ­но­по­ли­тич­кој ори­јен­та­ци­ји.

Нај­ви­ше на­пе­то­сти у њи­хо­вим од­но­си­ма иза­зи­ва пи­та­ње тран­спор­та наф­те у ре­ги­о­ну. Ма­ђар­ска, ко­ја је де­це­ни­ја­ма за­ви­сна од ру­ског наф­то­во­да „Дру­жба”, по­ку­ша­ва да оја­ча при­ступ ал­тер­на­тив­ним прав­ци­ма снаб­де­ва­ња и у том кон­тек­сту кључ­на је уло­га хр­ват­ског ЈА­НАФ-а. Спо­ро­ви око та­ри­фе, ка­па­ци­те­та и по­у­зда­но­сти тран­спор­та до­ве­ли су до отво­ре­них раз­ми­ри­ца из­ме­ђу За­гре­ба и Бу­дим­пе­ште.

Ма­ђар­ски MOЛ и хр­ват­ски ЈА­НАФ већ ду­же вре­ме се су­ко­бља­ва­ју око тех­нич­ких огра­ни­че­ња, док вла­де у Бу­дим­пе­шти и За­гре­бу све ви­ше при­бе­га­ва­ју не­ди­пло­мат­ској ре­то­ри­ци, оп­ту­жу­ју­ћи јед­на дру­гу и за „рат­но про­фи­тер­ство”. Док Хр­ват­ска ин­си­сти­ра да си­стем функ­ци­о­ни­ше по европ­ским пра­ви­ли­ма и да има до­вољ­но ка­па­ци­те­та, Ма­ђар­ска твр­ди да јој се огра­ни­ча­ва при­ступ и ти­ме угро­жа­ва ње­на енер­гет­ска без­бед­ност.

Овај енер­гет­ски спор не тре­ба по­сма­тра­ти као изо­ло­ва­ни фе­но­мен, већ као од­раз ду­бљих ге­о­по­ли­тич­ких раз­ли­ка, сма­тра­ју ана­ли­ти­ча­ри. Док Хр­ват­ска чвр­сто сто­ји уз по­ли­ти­ку ЕУ и САД, на­гла­ша­ва­ју­ћи ди­вер­си­фи­ка­ци­ју и по­сте­пе­но одва­ја­ње од ру­ске енер­ги­је, Ма­ђар­ска на­ста­вља да одр­жа­ва бли­ске ве­зе с Мо­сквом. Нај­бо­љи при­мер је про­је­кат ну­кле­ар­не елек­тра­не „Пакш”, ко­ји се и да­ље раз­ви­ја уз по­др­шку Ру­си­је.

Та раз­ли­ка у ори­јен­та­ци­ји у све ве­ћој ме­ри до­во­ди до не­по­ве­ре­ња из­ме­ђу два су­се­да. За­греб и Бу­дим­пе­шта че­сто се на­ла­зе на су­прот­ним стра­на­ма при­ли­ком гла­са­ња или уса­гла­ша­ва­ња ста­во­ва уну­тар европ­ских ин­сти­ту­ци­ја, што он­да ла­ко пре­ла­зи и на би­ла­те­рал­не од­но­се. Ма­ђар­ски ми­ни­стри та­ко упо­зо­ра­ва­ју на „не­по­у­зда­ност” тран­зи­та пре­ко Хр­ват­ске, док хр­ват­ски зва­нич­ни­ци уз­вра­ћа­ју ста­во­ви­ма о „енер­гет­ској за­ви­сно­сти” и „по­ли­тич­ким кал­ку­ла­ци­ја­ма” Бу­дим­пе­ште. Ова­кве из­ја­ве има­ју сна­жан од­јек у ме­ди­ји­ма обе­ју зе­ма­ља, па јав­ност сти­че ути­сак да су од­но­си ове две чла­ни­це Европ­ске уни­је у све ве­ћој кри­зи.

Ипак, пре­ма по­ка­за­те­љи­ма, тр­го­вин­ска раз­ме­на на­ста­вља да ра­сте, по­гра­нич­не оп­шти­не ре­а­ли­зу­ју за­јед­нич­ке ин­фра­струк­тур­не и кул­тур­не про­јек­те, а ту­ри­стич­ки то­ко­ви из­ме­ђу две зе­мље оста­ју ста­бил­ни. Сце­на­рио „праг­ма­тич­не кон­фрон­та­ци­је” та­ко по­ста­је но­ва ре­ал­ност у ма­ђар­ско-хр­ват­ским од­но­си­ма, ја­сно ука­зу­ју­ћи да се две др­жа­ве ме­ђу­соб­но еко­ном­ски до­пу­њу­ју, али се по­ли­тич­ки све ви­ше уда­ља­ва­ју. Од­го­ва­ра­ју­ћи на на­ше пи­та­ње да ли ће Хр­ват­ска и Ма­ђар­ска ус­пе­ти да се вра­те на курс ста­бил­ни­јих од­но­са или ће тре­нут­ни тренд на­ста­ви­ти да кли­зи ка ду­бљим не­су­гла­си­ца­ма, по­ли­ти­ко­лог Ча­ба Нађ ка­же да кључ­на ли­ни­ја раз­два­ја­ња оста­је енер­ге­ти­ка.

„Уко­ли­ко Бу­дим­пе­шта и За­греб про­на­ђу ком­про­мис око ко­ри­шће­ња Ја­дран­ског наф­то­во­да, по­сто­ји шан­са да се са­да­шњи ди­со­нант­ни то­но­ви убла­же. У су­прот­ном, сва­ки но­ви про­блем би­ће ис­ко­ри­шћен као ар­гу­мент у по­ли­тич­кој рас­пра­ви, што мо­же во­ди­ти у да­ље за­о­штра­ва­ње. Њи­хо­ви од­но­си све ви­ше ли­че на ком­би­на­ци­ју са­рад­ње и кон­ку­рен­ци­је, у ко­јој се прак­тич­ни ин­те­ре­си ме­ша­ју са по­ли­тич­ким иде­о­ло­ги­ја­ма”, ка­же он и до­да­је да се у све­му то­ме не сме за­не­ма­ри­ти ни уло­га Бри­се­ла.

Европ­ска уни­ја, ко­ја по­ја­ча­ва на­сто­ја­ња да сма­њи за­ви­сност од ру­ске енер­ги­је, вр­ши сна­жан при­ти­сак на све чла­ни­це да тра­же ал­тер­на­тив­не из­во­ре и прав­це снаб­де­ва­ња. За Хр­ват­ску то је при­ли­ка да по­ста­не ре­ги­о­нал­но чво­ри­ште, али за Ма­ђар­ску то пред­ста­вља иза­зов, јер би при­хва­та­ње европ­ске ло­ги­ке зна­чи­ло сла­бље­ње ве­за са Ру­си­јом. Упра­во у тој тач­ки Хр­ват­ска и Ма­ђар­ска не де­ле исте ин­те­ре­се, на­по­ми­ње наш са­го­вор­ник.

У том сло­же­ном ба­лан­су, сма­тра он, нај­ре­ал­ни­је је оче­ки­ва­ти да ће се од­но­си кре­та­ти у ре­жи­му „кон­тро­ли­са­не на­пе­то­сти”. То под­ра­зу­ме­ва ста­ње без дра­ма­тич­них ло­мо­ва, али са стал­ним ри­зи­ком да сва­ки но­ви спор пре­ра­сте у ди­пло­мат­ски ин­ци­дент. Бу­дућ­ност ће за­ви­си­ти од то­га да ли ће у обе пре­сто­ни­це пре­вла­да­ти праг­ма­ти­зам или до­са­да­шња не­ди­пло­мат­ска по­ли­тич­ка ре­то­ри­ка.

Ис­тра­жи­ва­ња јав­ног мње­ња по­ка­зу­ју за­ни­мљив кон­траст у пер­цеп­ци­ји две­ју зе­ма­ља ме­ђу ста­нов­ни­штвом. У Ма­ђар­ској ве­ћи­на гра­ђа­на има по­зи­ти­ван став пре­ма Хр­ват­ској, углав­ном за­хва­љу­ју­ћи ту­ри­зму и кул­тур­ним ве­за­ма. У Хр­ват­ској, ме­ђу­тим, ста­во­ви пре­ма овој су­сед­ној зе­мљи че­сто су обе­ле­же­ни ре­зер­ви­са­но­шћу, нај­ве­ћим де­лим због ду­го­трај­них спо­ро­ва око енер­ге­ти­ке и ути­ца­ја ком­па­ни­је MOЛ у Хр­ват­ској.