U slavu Sergeja Jesenjina

U oluji i buri kraj nedaće svih, uz teške gubitke i tugu kletu, biti prirodan, nasmejan i tih najveća je umetnost na svetu.... kazivao je slavni Jesenjin: pesnik ljubavi i smrti.

Književno-muzičko okupljanje posvećeno 130-godišnjici rođenja velikog ruskog pesnika Sergeja Jesenjina biće održano večeras od 18 sati u Ruskom domu u Beogradu. Program vode Nevenka Vujčić  i Branko Stanković.

Nadahnute Jesenjinove pesme na srpskom jeziku čitaće pesnici iz Udruženja pisaca Srbije (UPS) i Udruženja srpskih književnika u otadžbini i rasejanju (USKOR).

A na ruskom jeziku, dela velikog pesnika će se predstaviti u muzičkom formatu u izvođenju Alekseja Mikitenka (harmonika), Jekaterine Ivanenko (viola), Vjačeslava Čarskog (gitara, vokal) i Darje Isakovič (vokal).

Lepuškasti, mladi pesnik Sergen Jeseljin za samo tri decenije života ostavio je za sobom golemo delo, po značaju, emociji, osobenosti. Stihove o ljubavi, majci, domovini, smislu i besmislu, patnji... Pisao je ruski genije u čijem životu su žene igrale posebnu ulogu o čednoj i nežnoj ljubavi, o ljubavi zbog koje su uzdasi skriveni, dok oči kao dragulji gore...

Sergej Aleksandrovič Jesenjin rođen je 3. oktobra 1895. godine u Konstantinovu, a preminuo 28. decembra 1925. u Sankt Peterburgu, tadašnjem Lenjingradu. Važio je za jednog od najomiljenijih pesnika Rusije. Budući da je poticao sa sela, sebe je smatrao „pesnikom sela“... Sa svega devet godina napisao je svoju prvu pesmu „Breza“ koja je objavljena u dečjem časopisu „Mali svet“. Studirao je na univerzitetu „Šanjavski“, uporedo je pisao pesme. Prvu zbirku „Radunica“ objavio je 1916. godine, posle čega stiče veliki ugled u društvu pesnika. Objavio je zbirke pesama „Na Kavkazu“, „Perzijski motivi“, „Krčmarska Moskva“... Napisao bezvremenske pesme „Pismo majci“, „Kapetan želje“... i svojim darom izborio svoje mesto u večnosti.

B. G. T.