У славу Сергеја Јесењина

У олуји и бури крај недаће свих, уз тешке губитке и тугу клету, бити природан, насмејан и тих највећа је уметност на свету.... казивао је славни Јесењин: песник љубави и смрти.

Књижевно-музичко окупљање посвећено 130-годишњици рођења великог руског песника Сергеја Јесењина биће одржано вечерас од 18 сати у Руском дому у Београду. Програм воде Невенка Вујчић  и Бранко Станковић.

Надахнуте Јесењинове песме на српском језику читаће песници из Удружења писаца Србије (УПС) и Удружења српских књижевника у отаџбини и расејању (УСКОР).

А на руском језику, дела великог песника ће се представити у музичком формату у извођењу Алексеја Микитенка (хармоника), Јекатерине Иваненко (виола), Вјачеслава Чарског (гитара, вокал) и Дарје Исакович (вокал).

Лепушкасти, млади песник Серген Јесељин за само три деценије живота оставио је за собом големо дело, по значају, емоцији, особености. Стихове о љубави, мајци, домовини, смислу и бесмислу, патњи... Писао је руски геније у чијем животу су жене играле посебну улогу о чедној и нежној љубави, о љубави због које су уздаси скривени, док очи као драгуљи горе...

Сергеј Александрович Јесењин рођен је 3. октобра 1895. године у Константинову, а преминуо 28. децембра 1925. у Санкт Петербургу, тадашњем Лењинграду. Важио је за једног од најомиљенијих песника Русије. Будући да је потицао са села, себе је сматрао „песником села“... Са свега девет година написао је своју прву песму „Бреза“ која је објављена у дечјем часопису „Мали свет“. Студирао је на универзитету „Шањавски“, упоредо је писао песме. Прву збирку „Радуница“ објавио је 1916. године, после чега стиче велики углед у друштву песника. Објавио је збирке песама „На Кавказу“, „Перзијски мотиви“, „Крчмарска Москва“... Написао безвременске песме „Писмо мајци“, „Капетан жеље“... и својим даром изборио своје место у вечности.

Б. Г. Т.