Karan i Blanuša vodeći kandidati za predsednika Srpske

Od našeg stalnog dopisnika

Banjaluka – Nakon višemesečne neizvesnosti i brojnih spekulacija oko održavanja prevremenih izbora u Republici Srpskoj, političke partije konačno su otvorile karte. Univerzitetski profesor Branko Blanuša, kandidat SDS-a, takmičiće se 23. novembra protiv Siniše Karana, donedavnog ministra policije RS i kandidata vladajućeg SNSD-a. Iza Karana i Blanuše, kao kandidata dve najjače stranke u Srpskoj, tek treba da stanu ostale partije u njihovim blokovima. Blanuša se od opozicije promoviše kao ugledni akademski radnik koji Srpsku treba da uvede u mirnije vode, dok je biografija Karana, sem profesora Ustavnog prava podebljana i time što je bio na čelu komisije koja je sprovela referendum o Devetom januaru.  

Postoji visoka verovatnoća da će Karan dobiti podršku svih stranaka vladajućeg bloka, što bi mu mogla doneti značajnu prednost u slučaju da Blanuša ne obezbedi jedinstvenu podršku opozicije. Pitanje je posebno kako će reagovati PDP Draška Stanivukovića, koji je po vlastitoj želji formalno izuzet iz novembarske izborne utakmice. Da stvari neće ići glatko za ambicije opozicije naslutilo se nakon objave Stanivukovića da će uskoro formirati novi politički pokret, na šta su u SDS-u reagovali ljutito, uz opaske da je reč o „stvaranju slike razdora u opoziciji”, što analitičari vide kao znak da opozicija na predstojeće izbore ulazi rascepkana. Gradonačelnik Banjaluke Stanivuković rekao je da neće biti kandidat za predsednika, ali je nagovestio mogućnost razgovora sa opozicijom, što se u javnosti tumači kao neformalna podrška opoziciji i strateški potez za sticanje političkog kapitala pred sledeće izbore, kada PDP planira ozbiljnije političko delovanje. Po svim procenama, Stanivuković ima ambiciju da u budućnosti postane predsednik Republike Srpske. Iako su Blanuša i Karan najzvučnija imena sadašnje izborne trke, konačna lista kandidata biće poznata do 14. oktobra, kada ističe rok za prijavu.  

Brojne političke akrobacije koje su obeležile prethodni period krize obeležiće verovatno i naredne mesece. Predsednik RS Milorad Dodik je, naime, iz Moskve poručio da prevremeni izbori za predsednika Srpske neće ništa promeniti i da ta stranka ostaje vladajuća. Naime, Dodiku je Centralna izborna komisija (CIK) BiH oduzela mandat i raspisala izbore nakon što je predsednik RS osuđen na zabranu obavljanja javnih funkcija na šest godina zbog nepoštovanja odluka (ne)imenovanog visokog predstavnika Kristijana Šmita.  

Jedna od poluga političkog natezanja u zamršenom političkom mozaiku jeste i najava održavanja referenduma na kom bi građani Republike Srpske trebalo da kažu da li podržavaju praksu nametanja rešenja spolja, od (ne)izabranog stranca, što je takođe politički proces vezan za problematiku prevremenih izbora i ustavne krize koja je nastupila od intervencije Šmita u izborno zakonodavstvo.

Referendum bi trebalo da bude održan 25. oktobra, ali zbog proceduralnih pitanja pominje se mogućnost neznatnog odlaganja. Potpredsednica SNSD-a Željka Cvijanović izjavila je da se čini prilično realnim da referendum i prevremeni izbori za predsednika Republike Srpske budu održani isti dan. 

Krizu unutar Bosne i Hercegovine prati i očigledna polarizacija velikih sila. Dodik je dobio podršku za referendum od strane Rusije, dok ga Moskva, Budimpešta, Beograd i još neke zemlje i dalje podržavaju kao predsednika, prevashodno zastupajući tezu da je nametanje rešenja neprihvatljivo i da se izborna volja građana i suverenitet zemalja mora poštovati, bez suspendovanja narodne volje dekretima ili političkim procesima. Po raznim tumačenjima na drugoj strani su pre svega Brisel, odnosno Berlin i London, dok je pozicija Vašingtona i dalje maglovita.

Sam proces pristanka na izlazak na izbore prate oprečna viđenja i razmena optužbi. Za vladajuće ‒ SDS nije bio spreman na bojkot, koji je, kako tvrde, usled nejedinstva izgubio svaki smisao. Opozicija pak uzvraća, tvrdeći da je SNSD na kraju prihvatio sve što je u prvi mah odbijao, uključujući i ishod sudskog procesa protiv predsednika RS. „Postojala je realna opasnost da Srpsku prepustimo avanturizmu”, objašnjava potpredsednik SNSD-a Luka Petrović, razloge za izlazak na izbore.  

Predstavnici vlasti u Banjaluci navode kako je za poslove potpisivanja ukaza, Dodik ovlastio Davora Pranjića, potpredsednika Srpske, inače funkcionera Čovićevog HDZ-a BiH.

Trazavice su nastupile i prilikom nedavne overe političkih subjekata za predstojeće prevremene izbore, kada je jedan od bošnjačkih članove te komisije pokušao problematizovati to što je Dodik potpisan kao lider stranke, smatrajući da, po osnovu sudske presude, nema pravo na to. „Vidim sada problematizuju i pravo da budem predsednik partije, u redu, možda ću ideju koju zastupam nastaviti da realizujem preko nevladine organizacije”, ironično je odgovorio Dodik. SNSD-u je ipak overeno učešće na izborima sa Dodikovim potpisom kao liderom partije.    

Cela ustavna kriza nastupila je nakon što je Narodna skupština RS suspendovala primenu odluka Ustavnog suda BiH i visokog predstavnika na teritoriji Srpske, zabrinuta da Šmit planira da nametne zakon kojim bi se imovina RS, stečena Dejtonskim sporazumom, preknjižila na institucije BiH. Dodik je postupio po Ustavu RS, potpisavši zakone, što je dovelo do dvogodišnjeg procesa u kojem je osuđen za nepoštovanje Šmitovih odluka, čije nameštanje nije potvrđeno u Savetu bezbednosti UN.