Iako većina ljudi nivo šećera u krvi povezuje isključivo sa ishranom, stvarnost je mnogo složenija. Nivo glukoze, kao glavnog izvora energije za naše ćelije, ne zavisi samo od onoga što jedemo, već i od načina na koji živimo.

Nedovoljno sna, hroničan stres, sedelački način života ili neredovni obroci mogu podjednako uticati na porast šećera u krvi, kao i porcija slatkiša.

Hrana nije jedini uzrok visokog šećera u krvi, mada, kada se pomene nivo glukoze u krvi, verovatno prvo pomislite na to koliko šećera unosite u organizam.

Unos ugljenih hidrata igra značajnu ulogu. Bez obzira da li se radi o voću, žitaricama ili slatkišima, svi se na kraju razgrade i metabolišu u glukozu. Konzumiranje veće količine ugljenih hidrata, naročito hrane sa dodatkom šećera i bez vlakana, preplavljuje krvotok glukozom i može da uzrokuje dramatičan porast šećera u krvi.

Ove navike nemaju nikakve veze sa tim šta ili koliko jedete, ali, takođe utiču na to kako telo reguliše šećer:

Stres

Kad smo pod stresom, oslobađaju se hormoni adrenalin i kortizol. U stresnim situacijama, otpuštanje ovih hormona povećava budnost i proizvodnju energije - što znači da će šećer u krvi skočiti, ali u ovim kratkoročnim situacijama, taj energetski skok je zapravo poželjan. Morate biti budni i puni energije kako biste se nosili sa bilo kojom stresnom situacijom. A kada se uzrok stresa ukloni, nivoi ovih hormona se vraćaju u stanje mirovanja i sve se ponovo uravnoteži. Problem nastaje kada stres ne prestaje.

Stres zbog posla, finansijskih briga, odnosa, roditeljstva i svakodnevnih neprijatnosti, takođe, pokreće lučenje ovih hormona. Hronično visoki nivoi kortizola mogu hronično povisiti nivo šećera u krvi.

Šta možete da učinite po tom pitanju? Pokušajte da uključite naučno potkrepljene načine koji mogu da vam pomognu u upravljanju stresom u životu: meditaciju, jogu, aromaterapiju ili prah ašvagande.

Loš san

Spavanje utiče na šećer u krvi na nekoliko načina. Nedostatak sna može da podstakne porast nivoa kortizola tokom dana, odnosno povećanje glukoze, i da spreči organizam da snizi visoke nivoe šećera u krvi.

Nedovoljno sna može da poremeti hormone sitosti i gladi, pa možete primetiti da ste više gladni tokom dana i manje siti nakon jela.

Šta možete da učinite po tom pitanju? Optimalna količina sna za većinu ljudi iznosi između sedam i devet sati spavanja noću. Izbegavajte gledanje u ekrane sat ili više pre spavanja i smanjite temperaturu u spavaćoj sobi.

Prikaži ovu objavu u aplikaciji Instagram

Objava koju deli Teri Cochrane (@tericochranebeyondnutrition)

Nedovoljno fizičke aktivnosti

Neredovno kretanje je, takođe, povezano sa povećanim nivoom šećera u krvi. Mišićima je potrebna energija za kretanje i oni će, ako mogu, povući glukozu iz krvi kao gorivo. Istraživači su 2022. otkrili da je hodanje, pa čak i stajanje, u trajanju od dva do pet minuta, u okviru sat ili dva nakon jela, bilo dovoljno da ostvari značajan uticaj na nivo glukoze u krvi. Intenzivnije vežbanje ima još veći učinak.

Šta možete da učinite po tom pitanju? Nemojte dugo sedeti, naročito ne odmah posle jela. Prekinite dan kratkim šetnjama po kući ili susedstvu, a u nedeljnu rutinu svakako uključite duže kardio vežbe i vežbe snage.

Vreme obroka

Ono što jedete nije uvek ključno za nivo šećera u krvi. Važno je i kada jedete. Telo ima tendenciju da bude metabolički aktivnije ujutru, što znači da je spremnije za efikasnu razgradnju hrane, čišćenje glukoze iz krvi i zatim njeno iskorišćavanje. Obroci kasno uveče, neposredno pre spavanja, više su povezani sa preteranim i produženim odgovorom na nivo glukoze u krvi. Čak i komzumiranje istog obroka, samo četiri sata ranije te večeri, drugačije podiže šećer nego ako se jede neposredno pred spavanje.

Šta možete da učinite po tom pitanju? Večera je obično najobilniji obrok u danu za većinu radnog naroda, pa razmislite o tome da je prebacite ranije ili da većinu energetskog unosa ostavite za doručak i ručak. A kad jedete večeru, neka obrok bude barem dva sata pre spavanja, a namirnice bez mnogo ugljenih hidrata.