Mir Evrope je gas

U odnosima Kijeva i Moskve godina je još jedanput počela u znaku „mraza”, ostvarivanjem pretnje ruskog „Gasproma” da će zbog nesporazuma o višoj ceni gasa – zavrnuti ventil. Kao i prošli put (2006), dve strane ne štede reči optužujući jedna drugu, ali ovoga puta uz nastojanje Ukrajine da se mutni (biznis-kriminalno-ekonomski) spor skrene na teren politike.

Stvar može eventualno imati veze s oligarsima Ukrajine i Rusije, čiji su interesi tesno spregnuti unutar „RosUkrEnergo” posrednika u snabdevanju registrovanog u Švajcarskoj. A mnogo manje ili nikako s tobožnjim namerama Kremlja da kažnjava Ukrajinu i Juščenka.

Jedan od suvlasnika tog konglomerat-parazitaje Dmitro Firtaš, član interesnog trijumvirata ukrajinskih novobogataša (Firtaš, Bojko, Ljovočkin) s pretenzijom da kontrolišu ukrajinsku politiku. Bojko i Ljovočkin pomogli su, na primer, da se spreči koalicija Julije Timošenko i „umerenjaka” Janukovičeve Partije regiona. Oktobra 2008, Timošenko i Vladimir Putin složili su seda se iz rusko-ukrajinske trgovine gasom uklone „posrednici”. Smatra se da je to izraz nastojanja obe strane da se Ukrajina oslobodi zagrljaja „RosUkrEnerga”.

Ono što je u ponovljenoj epizodi s gasomnovost tiče se, međutim, Evrope pogođene posledicama ovog spora.Ove godine EU je odolela inerciji brzog optuživanja Rusa i umesto da već unapred „zna ko je kriv” ponudila je Moskvi da na granicu Rusije i Ukrajine dođu njeni – posmatrači. Kremlj je prihvatio. Bude li se obistinilo, to će biti prvi put u istoriji da neka spolja poslata misija ne nadgleda rat i bojište, trupe i oružje nego cevi i stanje gasnih ventila. Dakle, mir Evrope je i gas. To je, valjda, to novo doba, koje se ovim nagoveštava.

Svojevremeno, govoreći zbog čega je Rusiji mesto u Grupi osam, Putin je rekao – zbog energije. Silama koje diktiraju svetski rast potrebno je stabilno i pouzdano snabdevanje energijom. Bez kriza u snabdevanju. Bez ucena i bez neočekivanih poskupljenja!

Putin je uložio trud i uverio je sagovornike u osnovanost ruskog argumenta. Njegove reči su u tom smislu neka zaloga.Nenapisani „pakt”(energija u zamenu za investicije Evrope u ruski razvoj) obavezuje. Mogućno je da je to u vezi sa pristankom Moskve na dolazak „posmatrača”. Magistralom kroz Ukrajinu propušta se četvrtina ukupne potrošnje gasa Evropske unije. Drugim rečima, Evropi je kupovanje ruskog gasa nešto više od trgovine. Uskratiti svaki četvrti kubik u snabdevanju je poluratno stanje. To nije samo jednim delom Evropljanima ohladiti radijatore. To je i delimično zaustaviti industriju... I stvoriti širok osećaj nebezbednosti.

U Ženevi postoji Centar za energetsku odbranu, a pri NATO-u odnedavno funkcioniše i Forum energetske bezbednosti. Dakle, nije više neobično nailaziti na nazive i tela iz nadležnosti resora vojnih (da se na kaže baš ratnih) u, do juče, uglavnom samo ekonomskom sektoru.

U Rigi, senator SAD Ričard Lugar založio se (2007) za preinačenje poznatog člana 5. ugovora o Severnoatlantskom savezu. Želeo je da se paragrafom o obavezi zajedničke odbrane obuhvati i slučaj ucenjivanja uskraćenom energijom. Po Lugarovom mišljenju„energetski embargo protiv jedne zemlje članice”trebalo bi „smatrati napadom na savez”.

„U predstojećim decenijama, najverovatniji izvor oružanih konflikata u evropskom teatru i okolnim regionima biće nedostajuća energija i manipulacija”, rekao je senator. „Bilo bi neodgovorno da NATO odbije da se uključi u energetsku bezbednost, kada je sasvim jasno da radna mesta, zdravlje i bezbednost naših današnjih ekonomija i društava zavise od dovoljnosti i pravovremene raspoloživosti različitih energetskih izvora”, citiran je.

Pomenuti član ostao je kakav je i bio, neizmenjen. Ali karakterističan je argument u lobiranju, jer ukazuje šta sve može podrazumevati snabdevanje ili pak uskraćena isporuka energije.

Rusija, reklo bi se, razume ovu razložnu uznemirenost Evropljana rizikom novostvorene situacije. Ukoliko je tačno, moglo bi biti dragoceno. A posmatrači će, grubo rečeno, utvrditi ko u ukrajinsko-ruskom sporu laže.