Kada se iskrcao u njujorškoj luci i došao u pristupni imigracioni centar „Kasl garden”, Mihajlo Pupin je imao samo pet centi u džepu. Ubrzo je i to potrošio na pitu od šljiva, u kojoj je „bilo više koštica nego šljiva“.

Sa svega osamnaest godina, zahvaljujući stipendiji koju je primao iz Pančeva, Pupin se iz rodnog banatskog sela Idvora uputio u Prag na školovanje. Njegovo prvo duže putovanje, međutim, završilo se neslavno: neko od putnika mu je iz torbe ukrao pečenu gusku koju mu je majka Olimpijada spakovala da ručak, a potom se sukobio i sa kondukterima.

Ipak, tada je upoznao američki bračni par od kojih je prvi put čuo engleski jezik, a potom i priče o Novom svetu, u kojem će kasnije izgraditi čitav život i karijeru.

Novi svet

Pupin je u Ameriku stigao kao dvadesetogodišnjak, 1874. godine. Prodao je svoje knjige i odelo da bi kupio brodsku kartu. Po dolasku u SAD, danju je radio kao fizički radnik, a noću učio engleski, grčki i latinski i pohađao večernje kurseve.

U jesen 1879. godine, položio je prijemni ispit i postao student Kolumbija koledža (kasnije preimenovanog u Univerzitet Kolumbija) u Njujorku.

Kao primeran student, bio je oslobođen plaćanja školarine, a već krajem prve godine studija dobio je dve novčane nagrade - za uspeh postignut iz grčkog jezika i iz matematike. Pored toga, nastavio je da obavlja fizičke poslove, a počeo i da drži privatne časove.

Pupinova laboratorija na Kolumbija univerzitetu i NASA

Pupin je školovanje nastavio u Kembridžu i Berlinu, a po povratku u SAD, postao je profesor fizike na novootvorenom Odeljenju za eletrotehniku, na Kolumbija koledžu.

Kako je to odeljenje bilo veoma siromašno, a prostorije neadekvatne za predavanja, bez uređaja za istraživanja i eksperimente, Pupin i njegov kolega i prijatelj Frensis Bejkon Kroker došli na ideju da naplaćuju ulaz na predavanja o elektricitetu.

Cena nije bila niska za to vreme - industrijalci koji su pohađali ove časove morali su da izdvoje velikih 20 dolara. Ipak, trud se isplatio, pa su Pupin i Bejkon prikupili dovoljno novca da Odeljenje za elektrotehniku opreme neophodnim aparatima, koji su im omogućili dalja naučna istraživanja.

Upravo to je razlog što danas zgrada Univerziteta Kolumbija, u kojoj su odeljenja za fiziku i astronomiju, nosi ime našeg naučnika - Pupinova laboratorija.

Malo je poznato da je Pupin učestvovao i u stvaranju velikih institucija u Americi, a jedna od njih je NASA.

 

 

 

 

View this post on Instagram

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

A post shared by Mihajlo Idvorski Pupin ☎️ (@mihajlo_pupin_)

„Mihajlo Pupin bio je član Nacionalnog savetodavnog odbora za aeronautiku”, navodi se u arhivama NASA-e, koja je nastala od ovog tela.

On je takođe bio član Američke akademije nauka, Srpske kraljevske akademije i počasni doktor 18 univerziteta.

Umetnički legat

Mihajlo Pupin je bio i veliki ljubitelj umetnosti, posebno muzike i slikarstva. Slavni naučnik je rane školske dane proveo u društvu slikara Uroša Predića.

Pupin je tokom 82 godine dugog života kupovao značajne slike srpskih i ruskih umetnika, nosio ih u SAD, gde ih je brižljivo skladištio, dok se u našoj zemlji nisu stvorili uslovi za čuvanje važnih umetničkih dela, a potom ih vraćao u Srbiju. U Narodnom muzeju u Beogradu još uvek postoji Pupinov umetnički legat, a upravo mu je Predić pomagao da ga stvori.

Putinova omiljena kompozicija je bila Betovenova Deveta simfonija, koju je slušao svake godine na dan svog rođenja.

Pulicerova nagrada

Mihajlo Pupin je prvi Srbin koji je dobio Pulicerovu nagradu, za autobiografiju „S pašnjaka do naučenjaka”. On je njom Amerikancima prikazao svet daleke balkanske zemlje u kojoj je odrastao, rodnog Idvora, srpski narod i svoju majku.

 „Amerikancima, Nemcima i Francuzima se mnogo dopada opis moje srpske majke i srpskih običaja. To mi je naročito milo, jer sam svoju autobiografiju zato pisao, da u njoj predstavim svetu srpski narod i srpsku majku. Izvanredna popularnost te autobiografije dokazuje da mi je želja potpuno ispunjena”, rekao je svojevremeno Pupin, koji je 1913. godine pri Srpskoj akademiji nauke i umetnosti osnovao „Fond Olimpijade Pupin”, za pomaganje školovanja siromašnih mališana u Staroj Srbiji i Makedoniji.

Osim ove, napisao je još dve knjige: „Nova reformacija: od fizičke do duhovne stvarnosti” i „Romansa o mašini”.

Tokom njegovog života, u Americi je čak izvođena i predstava u kojoj je glavni lik bila - majka Olimpijada Pupin.

Ponosan na svoj zavičaj i svoje poreklo, Pupin je svom imenu dodao i Idvorski, nadimak po kojem ga je zapamtila i istorija.

 

 

 

 

View this post on Instagram

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

A post shared by Milica Đorđević (@istorijska.razglednica)

Pupinov kalem

Pupin je tokom svoje naučničke karijere, izneo brojne važne zaključke vezane za polja bežične telegrafije, telefonije, višestruke telegrafije, rentgenologije, a zaslužan je i za razvoj elektrotehnike. Njegov najpoznatiji pronalazak je Pupinov kalem, koji je omogućio prenos telefonskih signala na velike udaljenosti.

Mihajlo Pupin je bio i istaknuti diplomata i humanitarac, koji je pomagao srpskom narodu u Prvom svetskom ratu. Bio je i počasni konzul Srbije u SAD i zaslužan je za uspostavljanje diplomatskih odnosa između Kraljevine SHS i SAD. 

Jedan je od osnivača i dugogodišnji predsednik Srpskog narodnog saveza, najveće srpske organizacije u Americi.

Mihajlo Pupin je bio i duboko religiozan čovek, koji je poštovao pravoslavnu veru i crkvu. Često je govorio o važnosti duhovnosti i moralnosti u nauci i životu.

Pupin je bio i jedan od pokrovitelja izgradnje Sabornog hrama Svetog Save u Beogradu, gde je i sahranjen 1936. godine.

Čini se da je čovek koji je spojio dva kontinenta, dve kulture i dva naroda, koji je ostavio neizbrisiv trag u istoriji čovečanstva kao naučnik, diplomata, pesnik, pisac, filozof, mecena i patriota, i pored svih ovih dostignuća, na našim prostorima, ipak, donekle ostao u senci Nikole Tesle.