Научник и дипломата у Теслиној сенци
Када се искрцао у њујоршкој луци и дошао у приступни имиграциони центар „Касл гарден”, Михајло Пупин је имао само пет центи у џепу. Убрзо је и то потрошио на питу од шљива, у којој је „било више коштица него шљива“.
Са свега осамнаест година, захваљујући стипендији коју је примао из Панчева, Пупин се из родног банатског села Идвора упутио у Праг на школовање. Његово прво дуже путовање, међутим, завршило се неславно: неко од путника му је из торбе украо печену гуску коју му је мајка Олимпијада спаковала да ручак, а потом се сукобио и са кондуктерима.
Ипак, тада је упознао амерички брачни пар од којих је први пут чуо енглески језик, а потом и приче о Новом свету, у којем ће касније изградити читав живот и каријеру.
Нови свет
Пупин је у Америку стигао као двадесетогодишњак, 1874. године. Продао је своје књиге и одело да би купио бродску карту. По доласку у САД, дању је радио као физички радник, а ноћу учио енглески, грчки и латински и похађао вечерње курсеве.
У јесен 1879. године, положио је пријемни испит и постао студент Колумбија колеџа (касније преименованог у Универзитет Колумбија) у Њујорку.
Као примеран студент, био је ослобођен плаћања школарине, а већ крајем прве године студија добио је две новчане награде - за успех постигнут из грчког језика и из математике. Поред тога, наставио је да обавља физичке послове, а почео и да држи приватне часове.
Пупинова лабораторија на Колумбија универзитету и НАСА
Пупин је школовање наставио у Кембриџу и Берлину, а по повратку у САД, постао је професор физике на новоотвореном Одељењу за елетротехнику, на Колумбија колеџу.
Како је то одељење било веома сиромашно, а просторије неадекватне за предавања, без уређаја за истраживања и експерименте, Пупин и његов колега и пријатељ Френсис Бејкон Крокер дошли на идеју да наплаћују улаз на предавања о електрицитету.
Цена није била ниска за то време - индустријалци који су похађали ове часове морали су да издвоје великих 20 долара. Ипак, труд се исплатио, па су Пупин и Бејкон прикупили довољно новца да Одељење за електротехнику опреме неопходним апаратима, који су им омогућили даља научна истраживања.
Управо то је разлог што данас зграда Универзитета Колумбија, у којој су одељења за физику и астрономију, носи име нашег научника - Пупинова лабораторија.
Мало је познато да је Пупин учествовао и у стварању великих институција у Америци, а једна од њих је НАСА.
„Михајло Пупин био је члан Националног саветодавног одбора за аеронаутику”, наводи се у архивама НАСА-е, која је настала од овог тела.
Он је такође био члан Америчке академије наука, Српске краљевске академије и почасни доктор 18 универзитета.
Уметнички легат
Михајло Пупин је био и велики љубитељ уметности, посебно музике и сликарства. Славни научник је ране школске дане провео у друштву сликара Уроша Предића.
Пупин је током 82 године дугог живота куповао значајне слике српских и руских уметника, носио их у САД, где их је брижљиво складиштио, док се у нашој земљи нису створили услови за чување важних уметничких дела, а потом их враћао у Србију. У Народном музеју у Београду још увек постоји Пупинов уметнички легат, а управо му је Предић помагао да га створи.
Путинова омиљена композиција је била Бетовенова Девета симфонија, коју је слушао сваке године на дан свог рођења.
Пулицерова награда
Михајло Пупин је први Србин који је добио Пулицерову награду, за аутобиографију „С пашњака до научењака”. Он је њом Американцима приказао свет далеке балканске земље у којој је одрастао, родног Идвора, српски народ и своју мајку.
„Американцима, Немцима и Французима се много допада опис моје српске мајке и српских обичаја. То ми је нарочито мило, јер сам своју аутобиографију зато писао, да у њој представим свету српски народ и српску мајку. Изванредна популарност те аутобиографије доказује да ми је жеља потпуно испуњена”, рекао је својевремено Пупин, који је 1913. године при Српској академији науке и уметности основао „Фонд Олимпијаде Пупин”, за помагање школовања сиромашних малишана у Старој Србији и Македонији.
Осим ове, написао је још две књиге: „Нова реформација: од физичке до духовне стварности” и „Романса о машини”.
Током његовог живота, у Америци је чак извођена и представа у којој је главни лик била - мајка Олимпијада Пупин.
Поносан на свој завичај и своје порекло, Пупин је свом имену додао и Идворски, надимак по којем га је запамтила и историја.
Пупинов калем
Пупин је током своје научничке каријере, изнео бројне важне закључке везане за поља бежичне телеграфије, телефоније, вишеструке телеграфије, рентгенологије, а заслужан је и за развој електротехнике. Његов најпознатији проналазак је Пупинов калем, који је омогућио пренос телефонских сигнала на велике удаљености.
Михајло Пупин је био и истакнути дипломата и хуманитарац, који је помагао српском народу у Првом светском рату. Био је и почасни конзул Србије у САД и заслужан је за успостављање дипломатских односа између Краљевине СХС и САД.
Један је од оснивача и дугогодишњи председник Српског народног савеза, највеће српске организације у Америци.
Михајло Пупин је био и дубоко религиозан човек, који је поштовао православну веру и цркву. Често је говорио о важности духовности и моралности у науци и животу.
Пупин је био и један од покровитеља изградње Саборног храма Светог Саве у Београду, где је и сахрањен 1936. године.
Чини се да је човек који је спојио два континента, две културе и два народа, који је оставио неизбрисив траг у историји човечанства као научник, дипломата, песник, писац, филозоф, мецена и патриота, и поред свих ових достигнућа, на нашим просторима, ипак, донекле остао у сенци Николе Тесле.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
