Hronika jednog veka

Lajkovac, Ćelije – Nagrada „Radovan Beli Marković” za najbolje prozno delo na srpskom jeziku objavljeno u 2024/2025. godini pripala je književniku dr Milanu Miciću za zbirku priča „Zašto je petao prestao da kukuriče” u izdanju novosadske „Akademske knjige”. Po tradiciji, priznanje koje dodeljuje lajkovačka biblioteka „Radovan Beli Marković”, uz podršku opštine Lajkovac, uručeno je u Ćelijama, rodnom mestu velikog književnika, u porti tamošnjeg manastira Svetog Đorđa, 10. oktobra, na dan rođenja Belog Markovića.

– I danas ovde osećam da su moji junaci zagrljeni sa junacima Radovana Belog Markovića i da sede ovde puše, piju rakiju, ljudikaju i pričaju kako se može život preživeti i da li se može život preživeti, a sačuvati ono malo ljudskog dostojanstva uprkos vremenima i nevremenima – rekao je Milan Micić u besedi povodom nagrade. Dodao je da jedan njegov junak na kraju knjige kaže: „Ne znam, brate, da li je teže biti stvaran čovek ili izmišljen junak u nekom romanu ili priči.”

– Ta dilema večito ostaje. Radovan Beli Marković je trasirao put kojim idemo svi mi koji smo samosvojni u srpskoj književnosti i koji imamo svoju priču, koji imamo svoj kraj i imamo svoje ljude. Da li velike teme postoje negde drugde van nas? Da li velike teme postoje negde tamo u onom velikom i obećanom svetu o kojem možda maštamo živeći u svom kraju? Radovan Marković pokazao je da život teče tamo gde ljudi postoje, da život teče tamo gde ljudi žive, da život teče tamo i da se čuda dešavaju tamo gde je pesnik, gde je književnik i gde svi ljudi oko njega udišu taj vazduh, gledaju tu travu, tu šumu i vide napuklinu na kamenu i vide da život oko njih traje... – poručio je Micić, zahvalivši Radovanu Belom Markoviću što je otvorio put ka nečemu što se zove samosvojna, autentična književnost, književnost srca, duše, gde su ljudi oko njega pravi istinski junaci, ne samo života nego i književnosti.

Venac priča Milana Micića „Zašto je petao prestao da kukuriče” sastoji se od deset priča koje su motivski i tematski vezane za koloniste između dva svetska rata u Banatu, ali i za druge pripovedane prostore, sve do Rusije i Amerike, gde su se zaticali po sili neumoljivih istorijskih okolnosti ili pak u težnji za boljim životom, bežeći od ratne i naročito poratne političke represije, navela je Slađana Ilić, predsednica žirija, obrazlažući odluku o dodeli nagrade.

– Ovo ostvarenje Milana Micića svojevrsna je hronika jednog veka, mentaliteta i kolonističkog života. Tragika junaka u složenim životnim uslovima: dva rata i seobe, zarobljeništvo u Rusiji, pa pačealba u Americi i na kraju dolazak novih vrednosti, kada se muka konstantno uvećava, to čini da junaci mnogo toga počinju da posmatraju kroz lupu straha i brige. Ipak, njihov životni vitalizam, osim što ih tera da za sve što ih zatiče nađu rešenja, održava se i specifičnim, izuzetnim smislom za humor, prihvatanjem raznorodnih životnih i društvenopolitičkih činjenica sa takvim odmakom. Otuda u pričama kao dominantne figure nalazimo ironiju i autoironiju, a kao postupak dominira situacijska komika – istakla je Slađana Ilić.

Čitajući stranice Micićevog pripovednog venca koje vrve od gotovo neverovatnih događaja, pored već navedenog očuđavanja pripovedanog prostora, uočavamo i druge veze sa poetikom priča Radovana Belog Markovića, naročito sa onima koje sadrže politički diskurs, dodala je ona.

– Junaci, izloženi represiji, razumeju stalnu promenu i procese u kojima se smenjuju stari i novi pobednici, „narodni usrećitelji”, „oslobodioci”, koji delaju u skladu sa činjenicom da je sada „došlo njihovo vreme”. Svesni nje, ne ustežu se da prema seoskim časnim domaćinima, od kojih su mnogi solunci, iskazuju nepoštovanje, traže im otkup i čupaju im brkove – navela je predsednica žirija.

Asocijativne veze

– Asocijativne veze, ali po srodnosti pripovedačkih postupaka između Radovana Belog Markovića i Milana Micića nalazimo u funkcionalnoj upotrebi različitih kataloga. Jedan od njih, izuzetno lep, jeste katalog snova iz „Priče o vodama i sedam bunara”, a na osnovu pripovedanja našeg laureata mogao bi se sačiniti i „rodoslov kolonista”, slično kao što je Radovan Beli Marković sačinio čuvenu „ćelijsku čitulu” – ukazala je predsednica žirija Slađana Ilić.