Peking diže ulog u carinskom dvoboju sa Vašingtonom

Amerika i Kina ušle su u najnoviju fazu zaoštravanja trgovinsko-carinskih odnosa dve vodeće ekonomije sveta, uoči jesenjeg zasedanja MMF i Svetske banke koje je počelo juče i trajaće do 18. oktobra, spominjanog susreta predsednika SAD Donalda Trampa i kineskog lidera Si Đinpinga tokom samita ASEAN-a 26. oktobra u Maleziji, kao i isteka međusobnog „carinskog primirja” (9. novembra).

„Okidači” najnovijeg zapleta na liniji Vašington‒Peking brojni su od prošlog četvrtka. Najsvežije „zatezanje” izgleda je počelo odlukom SAD da uvede nove dažbine za pristan kineskih brodova u američke luke (na snazi je od danas) i istovremenom objavom Vašingtona da Argentini, delikatnom kineskom partneru u Latinskoj Americi, otvori kreditnu liniju od 20 milijardi dolara. „Amerika kao da počinje novi hladni rat”, komentarisala je tim povodom ambasada Kine u Buenos Ajresu. Posle toga je Peking podigao ulog u „trgovinskom dvoboju” najjačih ekonomija sveta.

I, to najpre odlukom da još pet strateških retkih zemnih ruda (holmijum, erbijum, tulijum, europijum i jiterbijum), kao i niz magneta, doda postojećem spisku sve strože kontrolisanog domaćeg i međunarodnog prometa materijalima bez kojih ne mogu brojne industrije sveta, pre svega vojne. Fazna primena odluke počeće 1. novembra. Tu je i odluka Pekinga da američke trgovinske brodova od sutra podvrgne vrlo sličnim dažbinama koje SAD uvode kineskom brodovlju iste namene.

Da pikanterija bude veća, Ministarstvo trgovine u Pekingu je ove (i niz drugih) mere objavilo u saopštenju kome se može „pristupiti” samo preko programa WPS Office, kineskom pandanu „Microsoft Office”, objavio je juče „South China Morning Post”. Nove mere vezane za retke zemne materijale (RZM) uvode se radi zaštite nacionalne bezbednosti i interesa, kao i radi zaštite od zloupotreba RZM u vojne i druge osetljive svrhe, stoji u saopštenju kineskog Ministarstva trgovine, preneo je londonski „Fajnenšel tajms”.

Prva reakcija Donalda Trampa na ovaj potez Pekinga, bila je prošlog petka takva da je na Volstritu momentalno došlo do berzanske „klanice”, ove godine slične jedino onoj kada je 2. aprila šef Bele kuće pokrenuo globalni „carinski salvo”.

Drugim rečima, S&P 500 (jedan od sedam glavnih indeksa berza vrednosnih papira u SAD), zatvoren je u petak sa padom od 2,7 procenata, što je njegov najveći jednodnevni pad od početka aprila (pri čemu je „isparilo” preko dva biliona dolara vrednih akcija). Istovremeno, Nasdaq Composite je pao za 3,6 procenata. Prinos na dvogodišnje američke trezorske obveznice pao je na najniži nivo u poslednje tri nedelje, dok je dolar pao za 0,7 procenata u odnosu na korpu valuta.

Sve to što, nakon što je Tramp zapretio da će „od 1. novembra, a možda i ranije” uvesti 100 odsto carine „na sve što dolazi iz Kine”. Tramp je tada ocenio da nakon „najnovijih ekstremno agresivnih i hostilnih poteza Pekinga” koji „pokušava da drži ceo svet u klopci sa RZM”, on ne vidi smisao susreta sa Si Đinpingom.

Jedna od tema koju je Tramp najavljivao za susret sa Sijem, (a koji Peking inače nije potvrdio), jeste pad donedavno rekordnog kineskog uvoza američke soje ove sezone na „nula posto” (uz široki otklon na Brazilu).

Inače, nakon Trampovih carinskih pretnji u petak, i potonjeg „sloma” na Volstritu, Džejmson Grir, trgovinski predstavnik SAD, saopštio je da su „SAD stupile u kontakt sa Kinom radi telefonskog razgovora, ali da je Peking taj razgovor odložio”, preneo je u nedelju Rojters. U međuvremenu, Džej-Di Vens, potpredsednik SAD, proteklog vikenda je predložio Kini da se „urazumi”, u protivnom „Amerika ima mnogo više karata na raspolaganju”.

Onda je Tramp u nedelju promenio mišljenje. „Visoko poštovani predsednik Si Đinping je imao loš trenutak. On ne želi depresiju svojoj zemlji, kao ni ja. Amerika želi da pomogne Kini, ne da je povredi”, naveo je predsednik SAD bez daljeg pojašnjavanja.

Prvo zvanično reagovanje Pekinga na Trampove carinske pretnje u petak usledilo je inače u nedelju veče.

„SAD su dugo vremena preterano preuveličavale koncept nacionalne bezbednosti, zloupotrebljavale mere kontrole izvoza i usvajale diskriminatorne prakse protiv Kine. Hvatanje za carinske pretnje nije pravi način za angažovanje sa Kinom. Naš stav prema carinskom ratu je uvek bio dosledan: ne želimo ga, ali ga se ne plašimo. Ako SAD ovako nastave, spremni smo na kontramere”, navelo je kinesko Ministarstvo trgovine. Peking je istovremeno najavio da će nova ograničenja prometa RZM „imati limitiran opseg”.

Bilo kako bilo, neizvesno je da li će se američki ministar finansija Skot Besent uopšte sresti sa kineskim izaslanicima na zasedanju MMF i Svetske banke u Vašingtonu, navode upućeni posmatrači.