Šta će se desiti sa Hamasom

Nakon što su juče završeni ključni aspekti prve faze primirja između Hamasa i Izraela, postavlja se pitanje kako će se odvijati koraci ka trajnom miru, a postoji nekoliko stvari na koje je u ovom trenutku teško odgovoriti.

Hamas je predao Izraelu sve preostale žive taoce i neka od tela poginulih. S druge strane, skoro dve hiljade palestinskih zatvorenika pušteno je iz izraelskih zatvora. Neki od njih, najmanje 250, služili su doživotne kazne zatvora.

U međuvremenu, odmah nakon potpisivanja sporazuma o prvoj fazi prekida vatre, izraelska vojska se povukla na prethodno dogovorene položaje ali nastavila da kontroliše skoro 53 odsto Pojasa Gaze.

Potpuno povlačenje izraelske vojske zavisi od razoružanja Hamasa, prema sporazumu, što ostavlja izraelskom premijeru Benjaminu Netanjahuu izvestan prostor za manevar da kaže da je Izrael i dalje slobodan da nastavi borbu.

Vojno rukovodstvo Hamasa je desetkovano i nije jasno koliko boraca ta grupa danas još uvek ima. Ipak, ona je i dalje sposobna da izvodi gerilske napade.

Glavni pregovarač Hamasa, Halil el Haja, izjavio je prošle nedelje da je grupa dobila uveravanja od američkih i međunarodnih posrednika da sporazum znači „trajni kraj rata“, a ne privremeno primirje. Nije jasno u kom obliku su date te garancije.

Ključno pitanje bez odgovora je šta će se desiti sa Hamasom.

Bark Ozčelik, viši istraživač za bezbednost Bliskog istoka u Kraljevskom institutu ujedinjenih službi iznosi:

„Imate ono što izgleda kao put ka palestinskoj državnosti... ali ovo je, na kraju krajeva, palestinska država u kojoj izgleda nema mesta za Hamas. U kojoj meri će Hamas pristati na ovo i poštovati ovo u narednim nedeljama i mesecima - mislim da je to veliko pitanje“, rekao je Ozčelik za Si-En-En.

On veruje da će Izrael održati ono što smatra svojim imperativom nacionalne bezbednosti, a to je da deluje u Gazi, „ako veruje da postoji verodostojna pretnja njegovoj bezbednosti i pograničnim zajednicama“.

„Ali istovremeno, u Gazi mora postojati upravno telo. Mora postojati bezbednost i sprovođenje zakona. Mora postojati obezbeđivanje osnovnih usluga i distribucija vitalne humanitarne pomoći“, dodao je on.

Očekuje se da će i drugi regionalni akteri, posebno Egipat i Turska, igrati važnu ulogu u tranziciji. „Mislim da će za sada sve strane želeti da se vidi da čine sve što mogu kako bi Trampov plan funkcionisao“, rekao je.

U međuvremenu, Egipat, Turska, Katar i druge arapske države vrše pritisak na Hamas da se razoruža, što je preduslov za nastavak pregovora sa Izraelom.

„Sve ove zemlje ne žele da Hamas nastavi da bude aktivan. Žele razoružanje i u tom pogledu imamo dobar scenario pritiska, jer neće funkcionisati bez pritiska“, rekao je Johan Vadeful, ministar spoljnih poslova Nemačke.

Takođe je naglasio da bi to predstavljalo najvažniju motivaciju za Palestince.

„Najvažnija motivacija za Palestince da se okrenu od Hamasa je realna šansa za državnost, pomoć i izgledi za obnovu“, rekao je on.

Dalji tok pregovora mogao bi da promeni i stav Nemačke o isporuci oružja Izraelu.

„Ako mirovni sporazum bude uspešan, biće ispitivano da li bi delimično obustavljene isporuke nemačkog oružja Izraelu mogle biti nastavljene“, zaključio je on.