Шта ће се десити са Хамасом

Након што су јуче завршени кључни аспекти прве фазе примирја између Хамаса и Израела, поставља се питање како ће се одвијати кораци ка трајном миру, а постоји неколико ствари на које је у овом тренутку тешко одговорити.

Хамас је предао Израелу све преостале живе таоце и нека од тела погинулих. С друге стране, скоро две хиљаде палестинских затвореника пуштено је из израелских затвора. Неки од њих, најмање 250, служили су доживотне казне затвора.

У међувремену, одмах након потписивања споразума о првој фази прекида ватре, израелска војска се повукла на претходно договорене положаје али наставила да контролише скоро 53 одсто Појаса Газе.

Потпуно повлачење израелске војске зависи од разоружања Хамаса, према споразуму, што оставља израелском премијеру Бенјамину Нетанјахуу известан простор за маневар да каже да је Израел и даље слободан да настави борбу.

Војно руководство Хамаса је десетковано и није јасно колико бораца та група данас још увек има. Ипак, она је и даље способна да изводи герилске нападе.

Главни преговарач Хамаса, Халил ел Хаја, изјавио је прошле недеље да је група добила уверавања од америчких и међународних посредника да споразум значи „трајни крај рата“, а не привремено примирје. Није јасно у ком облику су дате те гаранције.

Кључно питање без одговора је шта ће се десити са Хамасом.

Барк Озчелик, виши истраживач за безбедност Блиског истока у Краљевском институту уједињених служби износи:

„Имате оно што изгледа као пут ка палестинској државности... али ово је, на крају крајева, палестинска држава у којој изгледа нема места за Хамас. У којој мери ће Хамас пристати на ово и поштовати ово у наредним недељама и месецима - мислим да је то велико питање“, рекао је Озчелик за Си-Ен-Ен.

Он верује да ће Израел одржати оно што сматра својим императивом националне безбедности, а то је да делује у Гази, „ако верује да постоји веродостојна претња његовој безбедности и пограничним заједницама“.

„Али истовремено, у Гази мора постојати управно тело. Мора постојати безбедност и спровођење закона. Мора постојати обезбеђивање основних услуга и дистрибуција виталне хуманитарне помоћи“, додао је он.

Очекује се да ће и други регионални актери, посебно Египат и Турска, играти важну улогу у транзицији. „Мислим да ће за сада све стране желети да се види да чине све што могу како би Трампов план функционисао“, рекао је.

У међувремену, Египат, Турска, Катар и друге арапске државе врше притисак на Хамас да се разоружа, што је предуслов за наставак преговора са Израелом.

„Све ове земље не желе да Хамас настави да буде активан. Желе разоружање и у том погледу имамо добар сценарио притиска, јер неће функционисати без притиска“, рекао је Јохан Вадефул, министар спољних послова Немачке.

Такође је нагласио да би то представљало најважнију мотивацију за Палестинце.

„Најважнија мотивација за Палестинце да се окрену од Хамаса је реална шанса за државност, помоћ и изгледи за обнову“, рекао је он.

Даљи ток преговора могао би да промени и став Немачке о испоруци оружја Израелу.

„Ако мировни споразум буде успешан, биће испитивано да ли би делимично обустављене испоруке немачког оружја Израелу могле бити настављене“, закључио је он.