Za „rešenje” čipa međunarodna nagrada

Novi Sad – Docent novosadskog Prirodno-matematičkog fakulteta, 30-godišnji dr Stefan Nikolić, jedan je od naših mladih naučnika koji se iz inostranstva, usavršavanja i rada u Švajcarskoj, vratio u Srbiju i svoj rodni Novi Sad, gde je angažovan i u nastavi na Odseku za informatiku PMF-a. U nizu nagrada koje je u svom naučnom radu dosad ostvario, odnedavno se nalazi i jedna velika, međunarodna.

Nikolić je postigao, kako je saopštio PMF, ogroman uspeh osvojivši kao koautor nagradu za najbolji naučni rad na jednoj od svetski najznačajnijih međunarodnih konferencija iz oblasti računarstva koja je ove godine održana u Arkanzansu (SAD) i na njoj je podneto čak 112 radova iz 18 različitih zemalja.

„Pobeda u ovako velikoj konkurenciji, najbolje govori o kvalitetu rada na čijoj izradi je učestvovao Stefan Nikolić”, navodi PMF i objašnjava da je on sa kolegama iz Švajcarske, Japana i SAD otkrio ograničenja na algoritmu ključnom za upotrebu tzv. FPGA čipova.

Dr Nikolić za „Politiku” objašnjava da se nagrađeni rad zasniva na sposobnosti ove vrste čipova da menjaju namenu i nakon izlaska iz fabrike. Zato se koriste u industriji na mestima gde je zamena tih pločica teško izvodljiva, kao što su sateliti, rakete, bazne stanice za mobilnu telefoniju, za ubrzanje algoritama koji se često menjaju (enkodovanje video-zapisa, kompresija slike, telekomunikacioni protokoli, kriptografija), a u novije doba za mašinsko učenje. Rad je ponudio i jedno od rešenja za otklanjanje pomenutih ograničenja.

U svet računarstva, ovaj Novosađanin je zakoračio još kao učenik Gimnazije „Jovan Jovanović Zmaj”, gde je prirodni smer upisao odmah posle šestog razreda OŠ „Sonja Marinković”. Na novosadskom Fakultetu tehničkih nauka završio je elektrotehniku i računarstvo, nakon čega šest godina provodi u Lozani, na Federalnom politehničkom univerzitetu, gde je doktorirao 2023, a disertacija je proglašena za najbolju te godine na njegovom fakultetu.

„U Lozani sam radio kao asistent, a ujedno istraživač u laboratoriji. U zimu 2021/2022. išao sam na praksu u Ameriku, gde je i izmišljena ta klasa čipova na čijem sam problemu radio. Kada sam se vratio u Lozanu, došao je mladi kolega iz Indije da tu radi svoj doktorat. Takođe, na praksu je došao kolega iz Japana. Radili smo oko godinu dana na radu koji je nagrađen u Americi”, priča Nikolić.

Prisećajući se svog odlaska u inostranstvo, on kaže da mimo želje za naučnim istraživanjem, nije imao drugi lični razlog da ode.

„Čak dugo nisam ni razmišljao o tome, ali ukazala mi se sjajna prilika, i u Lozani sam upoznao način rada istraživača. Od početka sam želeo da se vratim u Srbiju, smatrao sam da tu mogu biti korisniji i da mogu da prenesem nova znanja i pristupe u nauci, kojima bih motivisao mlade da rade u oblasti računarstva. A ti mladi su sjajni, moglo bi se reći mnogo bolji studenti nego što smo mi bili, po znanju i po zalaganju, po pristojnosti – u svemu su posvećeni”, priča docent PMF-a.

On navodi da su ovog semestra počeli sa predmetom koji se bavi upravo oblašću računarstva oko čipova, a jedan student druge godine letos je bio u Lozani na praksi. Na Zapadu, kako napominje dr Nikolić, veća je posvećenost naučnom istraživanju, dok je kod nas veći deo povezan sa nastavom. Smatra da je potrebno jednostavnije zapošljavanje asistenata, da rade i u privredi, ali kaže da ipak nema mnogo kompanija za istraživanje.

Kao svetli primer kod nas navodi „Majkrosoft”, koji je u Beograd došao pre dvadesetak godina a, kako dodaje, zahvaljujući njihovim obukama, mnogi su ovde stekli ozbiljno znanje. Podseća i da su nekada računarske industrije, poput niške i novosadskog „Novkabela”, stipendirale studente. To smatra dobrim pristupima u vezi sa uslovima za naučno istraživanje kod nas, uz direktna ulaganja.

Može, kako kaže, da se ulaže u zgrade i u opreme. U tom svetlu, Nikolić navodi još svetlih primera – Institut „Biosens” i Centar za veštačku inteligenciju u Novom Sadu, ali ističe da su za istraživanje potrebni pre svega ljudi, razumevanje i sloboda istraživača.