За „решење” чипа међународна награда

Нови Сад – Доцент новосадског Природно-математичког факултета, 30-годишњи др Стефан Николић, један је од наших младих научника који се из иностранства, усавршавања и рада у Швајцарској, вратио у Србију и свој родни Нови Сад, где је ангажован и у настави на Одсеку за информатику ПМФ-а. У низу награда које је у свом научном раду досад остварио, однедавно се налази и једна велика, међународна.

Николић је постигао, како је саопштио ПМФ, огроман успех освојивши као коаутор награду за најбољи научни рад на једној од светски најзначајнијих међународних конференција из области рачунарства која је ове године одржана у Арканзансу (САД) и на њој је поднето чак 112 радова из 18 различитих земаља.

„Победа у овако великој конкуренцији, најбоље говори о квалитету рада на чијој изради је учествовао Стефан Николић”, наводи ПМФ и објашњава да је он са колегама из Швајцарске, Јапана и САД открио ограничења на алгоритму кључном за употребу тзв. ФПГА чипова.

Др Николић за „Политику” објашњава да се награђени рад заснива на способности ове врсте чипова да мењају намену и након изласка из фабрике. Зато се користе у индустрији на местима где је замена тих плочица тешко изводљива, као што су сателити, ракете, базне станице за мобилну телефонију, за убрзање алгоритама који се често мењају (енкодовање видео-записа, компресија слике, телекомуникациони протоколи, криптографија), а у новије доба за машинско учење. Рад је понудио и једно од решења за отклањање поменутих ограничења.

У свет рачунарства, овај Новосађанин је закорачио још као ученик Гимназије „Јован Јовановић Змај”, где је природни смер уписао одмах после шестог разреда ОШ „Соња Маринковић”. На новосадском Факултету техничких наука завршио је електротехнику и рачунарство, након чега шест година проводи у Лозани, на Федералном политехничком универзитету, где је докторирао 2023, а дисертација је проглашена за најбољу те године на његовом факултету.

„У Лозани сам радио као асистент, а уједно истраживач у лабораторији. У зиму 2021/2022. ишао сам на праксу у Америку, где је и измишљена та класа чипова на чијем сам проблему радио. Када сам се вратио у Лозану, дошао је млади колега из Индије да ту ради свој докторат. Такође, на праксу је дошао колега из Јапана. Радили смо око годину дана на раду који је награђен у Америци”, прича Николић.

Присећајући се свог одласка у иностранство, он каже да мимо жеље за научним истраживањем, није имао други лични разлог да оде.

„Чак дуго нисам ни размишљао о томе, али указала ми се сјајна прилика, и у Лозани сам упознао начин рада истраживача. Од почетка сам желео да се вратим у Србију, сматрао сам да ту могу бити кориснији и да могу да пренесем нова знања и приступе у науци, којима бих мотивисао младе да раде у области рачунарства. А ти млади су сјајни, могло би се рећи много бољи студенти него што смо ми били, по знању и по залагању, по пристојности – у свему су посвећени”, прича доцент ПМФ-а.

Он наводи да су овог семестра почели са предметом који се бави управо облашћу рачунарства око чипова, а један студент друге године летос је био у Лозани на пракси. На Западу, како напомиње др Николић, већа је посвећеност научном истраживању, док је код нас већи део повезан са наставом. Сматра да је потребно једноставније запошљавање асистената, да раде и у привреди, али каже да ипак нема много компанија за истраживање.

Као светли пример код нас наводи „Мајкрософт”, који је у Београд дошао пре двадесетак година а, како додаје, захваљујући њиховим обукама, многи су овде стекли озбиљно знање. Подсећа и да су некада рачунарске индустрије, попут нишке и новосадског „Новкабела”, стипендирале студенте. То сматра добрим приступима у вези са условима за научно истраживање код нас, уз директна улагања.

Може, како каже, да се улаже у зграде и у опреме. У том светлу, Николић наводи још светлих примера – Институт „Биосенс” и Центар за вештачку интелигенцију у Новом Саду, али истиче да су за истраживање потребни пре свега људи, разумевање и слобода истраживача.