Savet Evrope o zaštiti dece od seksualnog zlostavljanja i iskorišćavanja

Komitet Saveta Evrope za zaštitu dece od seksualnog iskorišćavanja i seksualnog zlostavljanja (Lanzarot komitet) objavio je danas novi izveštaj o zaštiti dece u krugu poverenja sa preporukama za 48 zemalja među kojima je i Srbija kako da ojačaju pravne okvire da bi se bolje sprečilo zlostavljanje i pružila adekvatna zaštita žrtvama.

Izveštaj pod nazivom „Zaštita dece od seksualnog zlostavljanja u krugu poverenja” ;se fokusira na krivično gonjenje seksualnog zlostavljanja u krugu poverenja, zaštitu dece žrtava zlostavljanja u porodici, rešavanje problema štetnog seksualnog ponašanja među decom, kao i na zaštitu dece žrtava tokom istraga i krivičnih postupaka.Izveštaj analizira kako 48 država potpisnica Lanzarotske konvencije, među kojima je i Srbija gde je ;stupila na snagu 2010, može dodatno ojačati svoje pravne okvire kako bi se bolje sprečilo zlostavljanje i pružila adekvatna zaštita žrtvama. Takođe meri napredak postignut od prvog izveštaja o nadzoru iz 2015, identifikuje dobre prakse i daje preporuke za dalju akciju.

Izveštaj pozdravlja napredak ostvaren od prvog ciklusa nadzora jer su brojne države sada krivično sankcionisale seksualno zlostavljanje dece svih uzrasta od strane osoba koje se nalaze u priznatom položaju poverenja, autoriteta ili uticaja. Lanzarot komitet poziva one države koje i dalje ograničavaju ovu zaštitu samo na određene okolnosti ili samo na decu ispod zakonske granice za seksualne aktivnosti da hitno preduzmu mere.

Seksualno zlostavljanje u porodičnom kontekstu zahteva rano prepoznavanje, brze mere zaštite i usklađene intervencije koje imaju za cilj bezbednost i najbolji interes deteta.

Većina država predviđa udaljavanje osumnjičenog počinioca iz doma čak i pre pokretanja krivičnog postupka. Lanzarot komitet poziva države koje to još nisu učinile da obezbede da se udaljavanje deteta iz porodičnog okruženja razmatra samo ako uklanjanje osumnjičenog nije dovoljno za zaštitu deteta ili nije moguće, navodi se u saopštenju.

Napredak je ostvaren i u pogledu zaštite dece žrtava tokom istraga i sudskih postupaka, ocenjuje se i podseća da je u prvom ciklusu nadzora Komitet kao dobru praksu prepoznao Barnahus modele višedisciplinarnih službi, koji pomažu da se izbegne sekundarna viktimizacija i obezbedi delotvorno učešće dece u postupku. ;

Komitet poziva države da zaštite decu od svih oblika ozbiljnoh ugrožavanja, ne samo fizičkog. Deca treba da budu zaštićena i od seksualnih aktivnosti koje ne uključuju fizički kontakt između žrtve i počinioca, kao što su navraćanje (grooming) i podsticanje deteta na učešće u seksualnim predstavama.

Uviđajući da deca mogu ispoljavati štetno seksualno ponašanje prema drugoj deci, Komitet zahteva od država da obezbede sveobuhvatno obrazovanje koje pomaže deci da prepoznaju i izbegnu štetne seksualne aktivnosti, kao i da potraže podršku ako su žrtve.

Komitet poziva države da, gde god je to moguće, primenjuju pristup restorativne pravde (pristup rešavanju sukoba i krivičnih dela koji se ne fokusira samo na kažnjavanje počinioca, već na obnavljanje narušenih odnosa, zadovoljenje potreba žrtve ;i preuzimanje odgovornosti od strane počinioca). kada se radi o deci koja su iznad starosne granice krivične odgovornosti.

Izveštavanje medija o slučajevima seksualnog zlostavljanja dece može biti koristan alat za podizanje svesti ako se sprovodi na odgovoran način.

Komitet preporučuje državama koje to još nisu učinile da preduzmu mere kako bi se sprečilo javno objavljivanje informacija koje bi mogle dovesti do identifikacije deteta žrtve seksualnog iskorišćavanja ili zlostavljanja.

Efikasan nadzor i praćenje osuđenih počinilaca ključno su sredstvo za sprečavanje ponovnog izvršenja krivičnih dela. Ovo je naročito važno kada počinioci imaju položaj poverenja, autoriteta ili uticaja nad detetom žrtvom. Sistematske i redovne provere krivičnih evidencija profesionalaca i volontera pružaju visok nivo zaštite od kontakta osuđenih osoba s decom.

Komitet preporučuje državama da uspostave i unaprede mehanizme nadzora nad osuđenim licima, vodeći računa da se time ne ometa njihova potencijalna rehabilitacija, dodaje se u saopštenju iz Strazbura.