Postaje li socijalistička ideja prošlost u Evropi

U naporima da zbiju razjedinjene redove evropski socijalisti umalo da krenu u politički obračun sa Donaldom Trampom, umesto sa desničarima koji prete da ih oduvaju sa vlasti iz preostalih članica Evropske unije.

Ali „srećom”, američki predsednik je ispao iz predložene rezolucije kongresa Partije evropskih socijalista (PES). Prvobitna formulacija „samo ujedinjeni možemo imati kritičnu masu potrebnu da preokrenemo opasan kurs koji su zacrtali Tramp i njegovi saveznici” je zamenjena. U poslednjoj verziji zaključaka Trampovo ime je nestalo i formulacija je ublažena. Stranke levog centra se samo načelno pozivaju na „borbu za budućnost mira, demokratije, jednakosti i napretka”.

Trodnevna konferencija Partije evropskih socijalista (PES) krovne organizacije za socijaldemokratske stranke koja je juče završena u Amsterdamu, održana je u nikada težem trenutku po tradicionalnu levicu koja je postala žrtva svoje ideološke isključivosti. Socijaldemokrate suočene sa ozbiljnom krizom identiteta sve više gube podršku običnih ljudi, jer ne nude jasna rešenja za probleme migracije i sve veću ekonomsku nesigurnost građana. Naravno desnica to vešto koristi svojim jakim porukama sa patriotskim nabojem što se vidi po izbornim rezultatima u većini evropskih država.

Uz Veliku Britaniju u kojoj je šef Laburističke partije Kir Starmer premijer, lideri socijalista i socijaldemokrata su čelnici vlada u samo tri od 27 članica EU ‒ Španiji (Pedro Sančez), Danskoj (Mete Frederksen) i Malti (Robert Abela). Nekada moćne nemačke socijaldemokrate (SPD), koji sve više gubi glasače, sada su samo mlađi partner u vladi demohrišćanskog kancelara Fridriha Merca.

A situacija nije mnogo bolja ni u drugim zemljama što su pokazali nedavni završeni izbori u Češkoj. Pobedila je ANO stranka milijardera i bivšeg premijera Andreja Babiša koja je u novom savezu Patrioti za Evropu koji su u Evropskom parlamentu formirali mađarski premijer Viktor Orban i Herbert Kikl, predsednik Slobodarske partije Austrije.

Zbog svoje geopolitičke isključivosti Partija evropskih socijalista je dodatno oslabljena, jer je praktično iz svojih redova izbacila vladajuću slovačku partiju Smer. Ova stranka je optužena za podrivanje vladavine prava, ugrožavanje nezavisnosti pravosuđa i slobode medija. Ali pravi razlog za suspendovanje Smera treba pre tražiti u tome što njen čelnik, premijer Robert Fico, održava dobre odnose sa ruskim i kineskim predsednicima Vladimirom Putinom i Si Đinpingom.

Skup stranaka levog centra i njihovih lidera bio je pokušaj da se premoste rastuće podele, jer je PES koji je u defanzivi sve više podeljena po regionalnim evropskim šavovima oko problema ilegalnih migracija, LGBT pitanja i odbrane. Stranke iz južnih država Evrope, poput italijanske Demokratske partije su za humanija rešenja migrantskog pitanja, dok su sestrinske stranke sa severa Starog kontinenta za stroža pravila zbog čega su po stavovima bliže desnom centru.

U centralnoj i istočnoj Evropi pojedine socijaldemokratske partije se sve više okreću konzervativnoj retorici ne bi li pridobili glasače. Tako Rumunska PSD, na primer, planira da zameni u svojoj političkoj platformi zalaganje za „progresivizam” sa „nacionalnim, verskim i tradicionalnim” vrednostima.

Nazivi rezolucija koje su juče usvojili socijalisti kao da ne održavaju sadašnji duh vremena u kojem se EU od idiličnog „obećanog raja” svela na otuđeni briselski mehanizam koji nema snage da se nosi sa Trampovom trgovinskim ratom i sve snažnijom Kinom, a prinuđen je da finansira rat Volodimira Zelenskog protiv Rusije. Tako pojedina od više usvojeni dokumenata nose naziv  „Više feminizma, jednako više demokratije” i „Za pravednu zelenu tranziciju”. Gotovo nijedan dokument PES-a ne bavi se gorućim temama koje su u centru pažnje Evropljana: migracija, odbrana, konkurentnost.

 „To je zabrinjavajuće. Ne možemo ići protiv pravca u kom se kreće politika EU”, upozorava za „Juroaktiv”funkcioner socijalista iz jedne skandinavske zemlje.

Portparolka liderke socijalista u Evropskom parlamentu Iratakse Garsija Perez, umanjila je značaj razlika unutar socijaldemokratske političke familije. Kako kaže nije stvar u podelama, već je to stvar osetljivosti pojedinih zemalja na određene teme. Za razliku od drugih ideološki sličnih partija danske socijaldemokrate premijerke Mete Frederiksen imaju stroži odnos prema nelegalnim migracijama. Ne baš kao AfD, ali sličan onom moji zastupa CDU. 

Kontroverzni holandski radikal Gerd Vilders se sigurno smeši sebi u brk zbog „raznoglasja” socijalista iz Partija slobode (PVV), koju je pre dve decenija formirao samo sa dva člana, što je bio minimalni broj propisan zakonom, prema anketama će ponovo dobiti najviše glasova na vanrednim parlamentarnim izborima u Holandiji 29. oktobra.