Srpski IT usporava, a napreduje

Uprkos gotovo prepolovljenom postotku u poređenju s prethodnom godinom, ispostaviće se da je informatičko tržište Srbije i u onoj koju smo ispratili ostvarilo visok dvocifreni porast.

Prema predviđanjima dipl. inž. Milovana Matijevića, direktora savetničke kuće „Mineko” iz Beograda, stopa rasta trebalo bi da iznosi 20 odsto. Po svemu sudeći, to je najveći skok u Evropi (možda i u svetu), iako je u odnosu na 2007. za 17 procenata niži (iznosio je 37 odsto).

Ali, ovaj pažljivi proučavalac i vrsni znalac, čije se procene pažljivo osluškuju, podseća da je osnovica s koje se odskočilo prilično niska. Dovoljno je da naglasimo da je potrošnja informatičke opreme i usluga po stanovniku u nas deset puta manja nego u Zapadnoj Evropi.

Znaci ozbiljnog usporenja uočeni su u trećem tromesečju 2008. godine kada je 15 najkrupnijih isporučilaca samo u oktobru uknjižilo dva miliona evra gubitka. Ne bi valjalo da se zbog svetske finansijske pometnje, smatra on, uvuče zebnja i prevlada strah jer bi najednom nastala lavina u kojoj bi zauvek potonulo nekoliko desetina domaćih IT preduzeća.

Internet, pre svega

Srećna je okolnost što se najavljuje povećanje ukupnog društvenog bruto proizvoda za tri do tri i po odsto i očekuju znatna ulaganja iz inostranstva. I dalje veliku kočnicu predstavljaju slabašna industrija koja bi trebalo da naručuje informatičku opremu i usluge, visoka nezaposlenost i skromna izdvajanja za istraživanje i razvoj.

Srpsko tržište je na izmaku 2007. vredelo 460.000.000 evra, broj preduzeća se popeo na 1.500 narastavši za 22, a ukupno zaposlenih je povećano za 23 odsto.

A kakve su prilike u svetu?

U leto 2007. godine verovatnoća da će SAD dva tromesečja zaredom imati skromniji porast u odnosu na prethodno (to je recesija) nije premašivala 25 odsto, svi su se nadali mekom prizemljenju, objašnjava dr Petar Kočović, direktor „Gartnera” za Srbiju, najmoćnije savetničke kompanije za IT u svetu. Već u proleće 2008. bankrotstvo je pokucalo na vrata nekolicine američkih poslovnih divova, u Evropi i Japanu počeo je da duva snažan čeoni vetar.

Svetska privreda se krčkala na jakoj vatri u džinovskom „veštičjem kotlu”. Šta se zbiva ispod poklopca, malo ko može da nasluti, a kamoli da predvidi. „Gartnerovci”, čije se pouke (i poduke) s nestrpljenjem iščekuju, brže-bolje su zgotovili lekariju koju propisuju rukovodiocima informatičkih odeljenja. Na kakvo naravoučenije da budu pripravni?

Preporuke se završavaju rednim brojem sedam, a u najkraćem podrazumevaju: da se smesta pristupi smanjenju troškova, da u timove uključe najsposobnije pojedince, da svake sedmice sastavljaju izveštaje stanja, da ne prihvataju postotak kao cilj celog zahvata i da privuku stručnjaka sa strane koji će sve to nadgledati.

Za umanjenje IT utroška savetuje se uvođenje: programa (softverski alati) za telekomunikacione veze (ušteda od 10 do 35 odsto), obavezna upotreba bežičnih usluga (15–30), smanjenje video-konferisanja (do 60), korišćenje telefoniranja preko Interneta (50–80) i oslanjanje na svetsku računarsku mrežu (10–80).

Na svaki dinar pet

Najvažnije je, međutim, da se nikako ne smeju obustaviti ulaganja u informatičko-komunikacione tehnologije jer na svaki dinar donesu pet novozarađenih.

Predstavnik „Gartnera” u našoj zemlji duhovito zaključuje da svaka kriza dođe i prođe, pa će i ova. Samo u SAD u minulom stoleću zabeleženo je 16 recesija, od kojih je poslednja u 2001. godini potrajala osam meseci. Najsvežija koja je započela u oktobru 2008. trebalo bi da se okonča posle 15 meseci (ako je ne neko ili nešto ne urekne). Amerikanci su joj već nadenuli ime – duboka recesija, za razliku od duboke depresije iz 1929. koja se otegla 43 meseca.

Kako bi glasio ovdašnji odgovor na slavno Lenjinovo pitanje: Šta da se radi?

Ministar za telekomunikacije i informatičko društvo Jasna Matić iznela je ne tako davno ohrabrujuću pretpostavku: strane kompanije će kod nas potražiti priliku za smanjenje troškova poslovanja, uz zadržavanje takmičarske prednosti jer će imati na raspolaganju obučene domaće stručnjake. U takvim okolnostima mala i srednja preduzeća iz EU mogla bi da nastave proizvodnju kod nas.

Nekolike naše kompanije nagovestile su da će i u 2009. nastaviti da ulažu. A i država bi valjalo da pritekne u pomoć: da ukine PDV na IT opremu, da snizi (ili opozove) carine na uvoz delova iz inostranstva, da potpomogne srpska IT preduzeća koja izvoze, da poveća izdvajanja za srednje i visokoškolsko obrazovanje IT stručnjaka.

Kakav bi to podstrek bio delatnosti koja je svojim znanjem i umenjem već prekoračila prag Evropske unije?