Lukoil Srbija” nastavlja da radi

Društvo „Lukoil Srbija d. o. o.” normalno posluje i pored aktuelnih dešavanja koja se tiču uvedenih sankcija Velike Britanije i Sjedinjenih Američkih Država ovoj kompaniji, potvrdili su juče za „Politiku” iz ove naftne kompanije.

– Sva poslovna komunikacija, nabavka, transport i plaćanja robe u veleprodaji i maloprodaji za sada se obavlja na uobičajen način, bez ikakvih ograničenja.

O sadržini, domašaju i posledicama sankcija pribavljaju se pravna mišljenja renomiranih advokatskih kancelarija. „Lukoil Srbija” ostaje posvećena striktnom poštovanju zakonitosti i svih relevantnih nacionalnih i međunarodnih propisa koji se primenjuju na našu delatnost i otvorenosti u odnosima sa svojim poslovnim partnerima – poručili su iz „Lukoila” nakon što je njima i „Rosnjeftu” SAD juče uveo sankcije.

– Naše društvo će uz zajedničko zalaganje rukovodstva i zaposlenih nastaviti da radi na isti način i tako prevazići sve eventualne poteškoće – potvrđuju iz „Lukoila”.

Tako su posle „Naftne industrije Srbije” (NIS), sankcije uvedene i još dvama ruskim kompanijama privatnoj – „Lukoil”, koji posluje u Srbiji, i „Rosnjeft”, čiji je predsedavajući blizak saradnik Vladimira Putina. Time je Donald Tramp, predsednik SAD, potvrdio da ne razmišlja ništa drugačije od svog prethodnika Džoa Bajdena, koji je NIS-u uveo sankcije zbog čega ga je Tramp tokom predizborne kampanje kritikovao govoreći da je on bio na vlasti, da rata Ukrajini ne bi bilo, pa ni, posledično, sankcija. I umesto da problem reši kako je obećavao, a mi mu verovali, on ga dodatno komplikuje svakodnevno uvodeći nove i nove zabrane koje parališu pre svega one koji ničim ovo nisu zaslužili. Poput Srbije. Na sve to dobija aplauze iz EU. Tako je juče ovu njegovu odluku o uvođenju novih sankcija ruskom energetskom sektoru pozdravila i visoka predstavnica Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost Kaja Kalas.

„Veoma smo zadovoljni signalima koje dobijamo iz Amerike u vezi sa sankcijama Rusiji. To je važan znak snage i jedinstva”, rekla je Kalasova uoči samita EU u Briselu, preneo je Rojters.

„S obzirom na odbijanje (ruskog) predsednika (Vladimira) Putina da okonča ovaj besmisleni rat, Ministarstvo finansija uvodi sankcije za dve najveće ruske naftne kompanije koje finansiraju ratnu mašineriju Kremlja”, rekao je američki ministar finansija Skot Besent u saopštenju.

Reč je o kompanijama koje zajedno izvoze 3,1 milion barela nafte dnevno, što je skoro polovina ukupnog izvoza crnog zlata u zemlji, pokazuju analize Blumberga.

„Lukoil” je u Srbiju došao među prvima još 2003. i danas ima oko 112 od ukupno 1.470 benzinskih pumpi. Osim toga, ima rafinerije u Rumuniji i Bugarskoj, a maloprodaja se širi u gotovo svim zemalja EU: Bugarskoj, Crnoj Gori, Hrvatskoj, Makedoniji. Registrovana je u Evropi kao GMBH i bavi se istraživanjem, proizvodnjom, rafiniranjem, marketingom i distribucijom nafte i gasa.

Iako je „Lukoil”, otkad su najavljene sankcije NIS-u, prestala da se snabdeva kod komšija, uvozila je derivate iz svojih rafinerija u okruženju, ali i snabdela sve svoje pumpe i u Srbiji i van nje.

Inače, ovo uvođenje američkih sankcija došlo je samo sedam dana pošto je i Velika Britanija uvela slične mere protiv „Rosnjefta” i „Lukoila” – i samo dan pošto je Bela kuća saopštila da će planirani sastanak Trampa i Putina u Budimpešti biti odložen.

Da ove mere najverovatnije neće naterati Kremlj da preispita svoj stav, čemu se SAD nada, potvrdila je juče i Marija Zaharova, direktor Departmenta za informisanje, ističući da najnovije sankcije efikasno deluju protiv samog Brisela, i da je potencijal za njihovo proširenje iscrpljen, prenosi TAŠ.

Upitan kako čita najnoviju odluku američke administracije, da li sankcije stupaju na snagu odmah ili je potrebno da Kongres nešto kaže, advokat Vojin Bilić kaže za „Politiku” da SAD imaju dvojno zakonodavstvo te da neke odluke donosi Kongres, a neke su izvršna naredba.

– Prema izvršnoj naredbi je Bajden uveo sankcije NIS-u, a isto je sada učinio i Tramp, tako da te sankcije odmah stupaju na snagu – kaže Bilić.

Cilj i ovih sankcija je udar na privredu Rusije, koji se, međutim, multiplikuje i na ostatak sveta koji se snabdeva ruskim energentima. Naime, porezi od ruske naftne i gasa industrije čine oko četvrtinu budžeta Rusije. Ne treba zaboraviti i da je NIS punio srpski budžet sa oko 10 odsto prihoda. Istovremeno su se i prihodi od akciza na prodaju derivata i na pumama „Lukoila” slivali decenijama u državnu kasu.