Kvalitet veze supružnika zavisi od raspodele obaveza

Savremeni roditelji suočavaju se s brojnim izazovima koje prethodne generacije nisu imale, a najveći jeste usklađivanje rada i roditeljstva, jer je moderno doba dovelo do izlaska žene na tržište rada, ali i do znatnog smanjenja društvene i neformalne podrške porodici. Naime, veliki broj baka i deka i dalje je radno angažovan pa roditelji ne mogu da računaju na „baka servis”, a jaslice i predškolske ustanove nisu ravnomerno raspoređene u celoj zemlji, ističe dr Dragan Stanojević, docent na Odeljenju za sociologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu. Naš sagovornik je i autor knjige „Konflikt i balans: kako parovi u Srbiji balansiraju između posla, porodice i društvenih očekivanja”, koja je upravo izašla u izdanju Instituta za sociološka istraživanja i u kojoj on analizira kakav je odnos između porodičnog i privatnog života muškaraca i žena koji žive u (van)bračnoj zajednici u Srbiji i imaju decu starosti do 19 godina.

Stanojević objašnjava da pored tržišta rada, koje jasno daje prednost onima na srednjim i višim nivoima društvene piramide, čak i institucionalne politike podrške roditeljstvu u Srbiji favorizuju srednje slojeve. Naime, od tri ključne mere – finansijske podrške roditeljima, roditeljskog odsustva i predškolskih ustanova, samo je prva univerzalna, dok druga i treća svojim mehanizmima primene omogućavaju srednjim klasama bolji pristup ovim javnim resursima. Zbog toga pripadnici srednje klase daleko bolje uspevaju da se prilagode novim trendovima nego radnici.

„Naše analize pokazuju da su muškarci srednje klase više, a radnici znatno manje uključeni u negu, brigu i kućne poslove, što dovodi do povećanja asimetrije u podeli ovih obaveza sa suprugama. Dok muškarci srednje klase češće obavljaju poslove (na neodređeno) koji garantuju izvesna prava, imaju manje nestandardnih zahteva u pogledu satnice i više fleksibilnosti prilikom organizacije rada, radnici češće imaju nestandardne ugovore o radu, više nepredvidivih zahteva na poslu, manje fleksibilnosti, ali i manje autonomije, moći, kao i niže prihode. Ne samo da postoje bolji uslovi za uključivanje visoko obrazovanih muškaraca u porodične aktivnosti i bavljenje decom, već im sfera rada pruža bolju osnovu da ostvare „muški” identitet hranioca porodice. Oni mogu da kombinuju i posao i ideal angažovanog roditelja kao komplementarne izvore identiteta, dok se pripadnici radničke klase suočavaju s nižim stvarnim i simboličkim nagradama u sferi rada i nepredvidivim radom, pa se neretko u potpunosti isključuju iz privatne sfere kako bi zadržali svoj (muški) identitet. Kod njih ta dva identiteta, poslovni i (angažovani) porodični, nisu komplementarni, već se neretko međusobno isključuju”, objašnjava dr Dragan Stanojević.

Klasni položaj žena takođe utiče na rodne odnose – radnice su znatno više angažovane oko kućnih poslova, manje uključene u brigu o deci i brže smanjuju uključenost u negu s rastom deteta. Kod visoko obrazovanih žena situacija je nešto drugačija. Iako ni one ne žive u rodno ravnopravnim partnerstvima, stepen asimetrije u raspodeli rada u njihovom domaćinstvu je niži, a one imaju dovoljno resursa da unajme kućne pomoćnice. Resursi muškaraca ne prate ovu logiku – što više materijalnih sredstava poseduju, više su uključeni u privatni domen.

„Kako deca rastu, roditelji smanjuju aktivnosti direktne nege i počinju više da se bave brigom. Dok je dete beba, stepen asimetrije između supružnika je prilično visok, jer je majka ta koja se najviše bavi veoma malim detetom, a s odrastanjem dece nivo asimetrije između supružnika raste u svim aspektima privatnog domena. Dok su deca predškolskog uzrasta, sve žene su veoma uključene u sve aktivnosti oko njih, a kako odrastaju, liberalnije žene su nešto manje, a patrijarhalnije nešto više angažovane oko dece. Patrijarhalniji muškarci se manje, a liberalniji više uključuju i u negu malog deteta i kućne poslove, a kako ono odrasta, svi muškarci su na sličnom nivou uključeni u brigu oko deteta, ali su zato patrijarhalniji muškarci manje uključeni u kućne poslove.

Kvalitet odnosa između supružnika povezan je s načinom raspodele obaveza u privatnom domenu. Oni koji imaju intimnije odnose i bolju komunikaciju optimalnije su angažovani oko većine obaveza u privatnom domenu. Dok je dete predškolskog uzrasta, viši stepen intimnosti povećava uključenost oba roditelja u negu deteta, a kad je dete školskog uzrasta – u brigu o detetu. Istraživanja pokazuju da su muškarci više uključeni i u kućne poslove dok je dete predškolskog uzrasta. Osim toga, takođe je pokazano da, bez obzira na njihove vrednosti, radne aranžmane i druge sociodemografske karakteristike, kada su supružnici intimniji, oboje su posvećeniji svojoj deci. Nestabilniji ugovori o radu i nestandardna satnica povećavaju osećaj da posao proizvodi negativne posledice na privatni život, a mogućnosti fleksibilnog rada donekle smanjuju ovaj osećaj i kod muškaraca i kod žena. U situaciji u kojoj i muškarci i žene rade s nestandardnom satnicom i s nižom kontrolom nad radnim rasporedom, osećaj da se posao previše ’meša’ u privatni život je izraženiji”, zaključuje dr Dragan Stanojević.