Veličanjem OVK crtaju mapu „velike Albanije”

Novi talas veličanja terorističke „oslobodilačke vojske Kosova”, uz pretnje Srbima, ponovo je pokrenut ne samo na Kosovu i Metohiji već i van granica naše zemlje, uz uobičajene motive „velike Albanije”. Dok se albanski političari nadmeću ko će više da promoviše ovu zločinačku formaciju, većinski srpska naselja na KiM suočavaju se sa ponovnim provokacijama. Tako su pre nekoliko dana u mestu Dobrotin kod Lipljana na električnim stubovima u blizini OŠ „Knez Lazar” osvanuli grafiti „OVK”, duž puta ka Slovinju. Predsednik Privremenog organa opštine Lipljan Milan Joksimović rekao je da to što su oni ispisani u blizini osnovne škole dodatno zabrinjava i „navodi da pomislimo da im i naša deca smetaju”, uputivši apel Kforu da pojača kontrole u sredinama sa većinski srpskim stanovništvom.

Ovom događaju prethodila je svojevrsna kampanja među albanskim političkim predstavnicima usmerena protiv procesa komandantima OVK u Specijalnom sudu u Hagu, očigledno u borbi za podršku Albanaca iz celog regiona, a u nadmetanju za lidera se ne zaobilazi ni promovisanje „velike Albanije”. Premijer iz Tirane Edi Rama pozvao je da na protest u znak podrške bivšim vođama OVK, protiv kojih se vode postupci, dođu i građani sa tzv. Kosova, iz Severne Makedonije, cele dijaspore...

Ovaj skup održan je 17. oktobra na Trgu Skenderbeg u centru Tirane, ali je iz ekstremističkog pokreta „Samoopredeljenje”, na čelu sa premijerom privremenih institucija u Prištini u tehničkom mandatu Albinom Kurtijem poručeno da treba razmisliti o tome ko je imao kakav stav prema Specijalnom sudu u vreme njegovog osnivanja, navodeći da je Rama svojevremeno ubeđivao stranke Prištini da glasaju za osnivanje ovog suda. Masa u Tirani klicala je Hašimu Tačiju, Kadriju Veseljiju, Jakupu Krasnićiju... Skupu u Albaniji prisustvovao je čelnik Demokratske unije za integraciju (DUI) Alji Ahmeti iz Severne Makedonije, najavivši slično okupljanje u Skoplju.

U toj svojevrsnoj kampanji najvažnije je negirati sva nedela koja je počinila takozvana OVK, uz uobičajene optužbe na račun Srba i Srbije. I naravno, uz osporavanje bilo kakvih svedočenja i dokaza koji potvrđuju umešanost Albanaca u najteže vrste ratnih zločina. A takva je i ispovest jednog Albanca o trgovini organima otetih Srba sa Kosova i Metohije. Ovog svedoka su „saborci” zvali kasapin i njegov iskaz ponovo je otvorio težinu ovog zločina. Iako se skoro petnaestak godina govorilo o „žutoj kući” i zločinima prema Srbima, to sudijama haškog tribunala nije skrenulo pažnju da bar pokušaju da istraže, možda upravo zbog toga koje nacionalnosti su bile žrtve. Da su u pitanju pripadnici nekog drugog naroda, a da su počinioci bili Srbi, gotovo izvesno da bi sponzori tzv. kosovske nezavisnosti u Ujedinjenim nacijama tražili da se usvoji posebna rezolucija o zločinu, koji ima težinu genocida nad Albancima. Ovako, ta tema nikoga, osim srpske javnosti i porodice žrtava ne interesuje.

Štaviše, na Trgu Skenderbeg, na hiljade Albanaca, od kojih je većina organizovanim prevozom došla sa tzv. Kosova, okupilo se da podrži komandante OVK. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić tim povodom je izjavio da skup u Tirani neće smetati nikome iz Evrope, a da bi svi iz Evrope, kada bi on pozivao na skup podrške licima kojima se sudi za ubistvo civila, rekli da je zločinac i da je to antievropski korak. Vučić je naveo da to što se desilo u Tirani nikome iz Evrope neće smetati, jer su se oni koji su taj skup organizovali izjasnili protiv Moskve i Pekinga.

„Zamislite da mi organizujemo skupove i to ja lično kao predsednik, za bilo koga protiv koga se vode postupci za ubistvo preko stotinu civila. I da to najavljujem na sva zvona. I da pozivam Srbe od svuda da dođu iz Slovenije, gde ih ima desetine hiljada, Hrvatske, gde ih ima po popisu više od sto hiljada, realno danas je pitanje da li je tako, iz Bosne i Hercegovine, gde ih ima oko milion, da pozovem sve druge da dođu na takve skupove. Znate li kakva bi reakcija Evrope bila? ’Uplašeni smo, zastrašeni smo, vi ste zlikovci, zločinci, ovakvi i onakvi, to je antievropski korak’”, rekao je Vučić. Dodao je da će, sa druge strane, poziv iz Tirane pozdraviti svi jer, kako je naveo, nešto mora da bude protiv Srba, ali ima i dodatni razlog, a to je što su se organizatori izjasnili protiv Rusije i Kine.

Srpsko tužilaštvo za ratne zločine, prateći navode iz knjige bivše haške tužiteljke Karle del Ponte, godinama je radilo na prikupljanju dokaza za slučaj „Žuta kuća”. Podaci do kojih su istragom došli dostavljeni su međunarodnim istražnim timovima. Na njima se nalaze svedočenja o otimanju ljudi, odvođenju u improvizovanu bolnicu, tajnim operacijama uzimanja vitalnih organa i tragovima tih zločina nađenim u kući u kojoj sada žive neki drugi ljudi objavljivana su i u javnosti, ali tužilački timovi nisu smatrali da tu ima dokaza za postupak. Naše tužilaštvo je došlo do izveštaja iz 2003. u kojem osam Albanaca, pripadnika OVK, svedoči o trgovini ljudskim organima na Kosovu. Nešto slično je pre nekoliko dana govorio i jedan od dželata, koga su „saborci” zvali kasapin. U emisiji „Jutro sa dušom” na TV Pink emitovana je ekskluzivna ispovest svedoka-saradnika poznatog pod nadimkom „Kasap”, bivšeg pripadnika specijalne jedinice OVK „Tigrovi”, koji je detaljno opisao zločine nad Srbima na Kosmetu.

Njegovo svedočenje otkriva šokantne detalje o nasilnoj trgovini organima, brutalnim operacijama i prikrivanju tragova. Prema njegovim rečima, Srbima koji su otimali su uzimali organe koji su imali cenu pa je tako srce vredelo 300.000 maraka, bubreg 60.000, a krv – posebno retka nulta negativna grupa – 10.000 maraka za pet litara. „Glavni su uzimali velike pare za to,” rekao je, dodajući da su zarobljenici prethodno prolazili detaljne preglede kako bi se utvrdilo da su zdravi. U zločinima su, prema njegovim tvrdnjama, učestvovali Ramuš Haradinaj, Hašim Tači, Jakub Krasnići i Sabit Geci – koje je označio kao organizatore i „mozak operacije”. Isti oni kojima se klicalo na centralnom trgu u Tirani.

Svedok je opisao kako su tela nakon vađenja organa bila ušivana da ne bi ispadala creva, a zatim bi specijalna ekipa čistila prostorije. Tragovi krvi uklanjani su hemikalijom zvanom betolit – smeša praha i tečnosti koja se nanosila na zidove i podove radi prikrivanja. Jedan od najstrašnijih delova svedočenja odnosi se na njegov prvi pokušaj vađenja srca dok je zatvorenik još bio živ, jer mu je srce još kucalo. Spisima slučaja „Žuta kuća” o kojima je svojevremeno „Politika” izveštavala, pridodat je i transkript emisije novinara Bi-Bi-Sija Nika Torpa, koji je došao do očevidaca zločina nad Srbima u pograničnom gradiću Kukeš. U emisiji se moglo čuti da su organi bili transportovani u Tursku. „Video sam mnogo toga, video sam kako prebijaju ljude, bodu ih noževima. Video sam ljude kojima su oblačili pancirna odela, a zatim pucali u njih da bi proverili da li su odela zaista neprobojna”, kaže jedan očevidac.

Za najzloglasnija mesta na okupiranim teritorijama, u kojima je Tačijeva drenička grupa zatvarala i ubijala kidnapovane Srbe, smatraju se logor Likovac u opštini Srbica, Lapušnik u opštini Glogovac, Zočište u opštini Orahovac i Glođane u opštini Dečane. Prema podacima iz 1998. godine, u Likovac je odvedeno 26 ljudi, među kojima i deset rudara s kopa Belaćevac. U Lapušnik je odvedeno četrdesetak zatvorenika, u Zočište tridesetak, a najviše u Glođane, oko 60. Tokom 1999. godine taj broj je porastao na 500 ljudi. Oni su mučeni i ubijani, a neki su odvedeni u Albaniju, gde su im vađeni organi. Jedan od glavnih dokaza protiv Tačija i njegove dreničke grupe koji je dostavljen timu Klinta Vilijamsona, šefa Euleksovog tima za istragu o trgovini organima na Kosovu, jeste i video-snimak iz logora u Likovcu, na kojem se, osim pripadnika te grupe, vide i četvorica kidnapovanih Srba sa okupiranih teritorija.

Osim pitanja kakva je bila sudbina nestalih Srba, otvaraju se i druga, i to, kako je, pred očima gotovo 50.000 vojnika Kfora, teroristička OVK mogla da kidnapuje i ubije više od 1.000 ljudi i kako je moguće da su Srbe linčovali i ubijali na ulicama gradova poput Prištine, a da pripadnici Kfora nisu reagovali nego su okretali glavu? Advokat Toma Fila kaže da nije siguran da će za života dočekati da Srbi dočekaju pravdu. Za „Politiku” ističe da je lično proverio sve činjenice i ustanovio tačno šta se dešavalo tokom rata i posle 1999. godine.

„Nije ’Žuta kuća’ mesto gde su uzimani organi. Postojao je samo jedan centar na Balkanu gde je bilo moguće vršiti transplantacije. Tamo su ljudi ubijani, a kada bi dolazio tačno određen čovek onda su od zatočenog Srbina uzimali organe”, objašnjava Fila. Uprkos činjenicama, on nije optimista kada je reč o pravdi i sumnja da će je u skorijoj budućnosti dočekati porodice onih koji su mučeni i ubijeni ili su im uzeti organi. „Sve što se događa se odnosi na Zapad. Nisu ti organi vađeni da bi se prodavali na ulici ili u obližnjoj prodavnici, nego su unapred dogovorili i znalo se šta je potrebno i te organe su vadili otetim ljudima. Zato i ne verujem u pravdu, jer treba da je sprovede onaj ko je direktno umešan u teške zločine nad Srbima. Uz to imaju pokrovitelje Amerikance”, kaže Fila.

Uprkos opstrukcijama i podmetanjima, advokat koji je branio više haških optuženika, ipak, navodi da je pravda spora, ali i dostižna. Kako ocenjuje, bez obzira na zapadnu mašineriju i činjenicu da je lekar koji je bio glavni u tom poslu, a koji je bio Amerikanac, pobegao je. Komentarišući dosadašnji tok postupka protiv Hašima Tačija i još trojice bivših lidera OVK, ukazuje da će oni možda biti osuđeni na zatvorske kazne, ali da niko od njih na kraju neće biti odgovoran za zločine koji su počinjeni nad Srbima. „Razlog je vrlo prost. Svi Srbi koji su bili uhapšeni i odvedeni u logore, nijedan nije preživeo. Dakle, svedoka, neposrednih učesnika nema. Po principu nema tela, nema dela”, kaže Fila.

Kao dokaz navodi da se u optužnicama protiv bivših lidera OVK ne nalazi ni „Žuta kuća”, ali ni neki drugi događaj u kojem su počinjeni zločini nad Srbima. Praveći paralelu između suđenja pred haškim tribunalom takozvanoj kosovskoj grupi, visokim oficirima vojske i policije tadašnje SRJ i Srbije i aktuelnim suđenjima bivšim vođama OVK pred Specijalizovanim većima Kosova u Hagu, Fila kaže da je suštinska razlika u tome što, ni on ni drugi advokati optuženih oficira VJ i MUP nisu imali pomoć tadašnje države – „nijedan dinar, nijedan dokument nisam dobio od strane jugoslovenskih vlasti”. „Ali zato su dali sve moguće dokumente haškom tribunalu”, kaže Fila.

I advokat Dragan Palibrk kaže za „Politiku” da je činjenica da ni jedan jedini Albanac nije odgovarao za zločine nad Srbima. Dodaje da je to statistički podatak koji niko ne može da opovrgne. „Dakle nijedan. Ni pred Haškim tribunalom, ni pred domaćim sudovima u centralnoj Srbiji, ni na Kosovu i Metohiji nije odgovarao za ratne zločine nad Srbima, a mnogi su bili počinjeni. Na osnovu čega bih onda mogao da budem optimista da će odgovarati oni koji su bili organizatori i oni koji su vadili organe otetim Srbima, što je evidentan zločin počinjen u ’Žutoj kući’. Jedino što je ohrabrujuće u svemu tome da su neka lica ipak u pritvoru, tu mislim pre svega na Hašima Tačija, protiv kojih se vodi postupak pred osnovnim sudom u Prištini izmeštenim u Hag. I da su osim njega i druga lica u pritvoru i da je optužnica stupila na pravnu snagu, ali iz bogatog profesionalnog iskustva govorim, dok ne vidim pravosnažnu sudsku presudu, razumite me, ne mogu da budem optimista”, kaže Palibrk.

Dodaje da se, kada se samo pogleda broj osuđujućih presuda prema Srbima i prema pripadnicima ostalih naroda, i kolike su kazne, vidi da su doživotne robije dobijali jedino i isključivo Srbi. „Institucija puštanja na slobodu posle određenog vremena provedenog u zatvoru na Srbe se nije odnosila. Bili bi pušteni samo ukoliko bi bili na samrti kao što je to bio slučaj sa generalom Nebojšom Pavkovićem”, zaključuje Dragan Palibrk.

Da li je Savet Evrope zaboravio izveštaj Dika Martija

Zločini nad Srbima ne bi bili ozbiljno shvaćeni da o tome nije govorio bivši izvestilac Saveta Evrope Dik Marti, koji je na Parlamentarnoj skupštini SE decembra 2010. godine predočio da postoje „konkretne i međusobno usaglašene indicije” da je izvestan broj Srba i Albanaca zarobljen i držan na tajnim lokacijama pod kontrolom OVK, uključujući i objekte u severnoj Albaniji. U izveštaju, Marti navodi da postoje brojne indicije da su se zarobljenim Srbima i Albancima vađeni organi koji su kasnije prodavani u inostranstvu i to u periodu neposredno po okončanju oružanog sukoba, „a pre nego što su međunarodne snage realno mogle da preuzmu kontrolu nad regionom i ponovo uspostave kakav-takav red i zakon”. „Pomenuto odstranjivanje organa vršilo se na teritoriji Albanije, na jednoj klinici u blizini mesta Fuše-Kruje,” naveo je Dik Marti.

Naglasio je da se ova „kriminalna aktivnost” odvijala zahvaljujući haosu koji je vladao u regionu, na inicijativu pojedinih lidera OVK, kao i da se povezala sa organizovanim kriminalom i nastavila sve do 2010. godine. Kao dokaz toj tvrdnji on je naveo rezultate istrage koja je tada sprovedena u vezi sa radom klinike „Medikus” u Prištini. Marti je u izveštaju naveo da i pored toga što su početkom 2000. postojali „pojedini konkretni dokazi” o trgovini organima „pripadnici međunarodnih snaga zaduženih za ovaj region nisu našli za shodno da detaljno ispitaju pomenute okolnosti, ili su to učinili samo delimično i površno”.

Objasnio je da su predstavnici Međunarodnog tribunala za bivšu Jugoslaviju vodili inicijalnu istragu, ali su je posle izvesnog vremena prekinuli. „Elementi dokaza pronađenih na lokaciji Ripe u Albaniji uništeni su, te su kao takvi postali neupotrebljivi za detaljnije analize. Nije vođena nikakva dalja istraga u vezi sa ovim slučajem iako ga je bivša tužiteljka MKTJ smatrala dovoljno značajnim da bi na njega skrenula pažnju javnosti i obelodanila ga u svojoj knjizi”, navedeno je u izveštaju koji je usvojila PS SE, iste one institucije u kojoj Priština poslednjih godina pretenduje na članstvo tzv. Kosova.