Vrana u paunovom perju

Niš – Oktobar u niškom Narodnom pozorištu mnogi su s pravom nazvali „zlatnim oktobrom” s obzirom na izuzetno bogatu ponudu – od hvaljenog međunarodnog festivala „Teatar na raskršću” do predstava sa redovnog repertoara niškog hrama kulture.

Među blizu 30 igranih predstava u desetom mesecu, predstava koja je ponovo privukla veliku pažnju jeste – „Vrana u paunovom perju”, nastala po istoimenom romanu Vladimira Vučkovića u režiji mladog Somborca Marka Torlakovića.

Možda bi bilo olako i prerano reći da se radi o novom pozorišnom klasiku – ili o klasiku u nastajanju, ali kada se spoje kompleksnost predstave, njena istorijska dimenzija i težina sa maestralnim izvođenjem vrlo mlade glumačke postave, teško je ostati škrt na rečima u oceni dela, koje sasvim sigurno publici nudi mnogo.

„Vrana u paunovom perju” govori o Nišu iz 1878. godine, neposredno nakon oslobođenja od turskog ropstva. Priča prati dešavanja u gradu koji je dočekao slobodu posle gotovo pet vekova kolektivnog utamničenja celokupnog naroda, stavljajući u fokus radnje – oslobodioca lično, kralja, odnosno, tada još kneza – Milana Obrenovića, i njegovu ljubav prema lepoj Nišlijki Leni.

Iako delo sadrži dosta proizvoljnih tumačenja i dozvoljene stvaralačke mašte, ono je uporedo sa tim i te kako u korelaciji sa zvaničnom istoriografijom i istorijskim činjenicama, pogotovo u pogledu autentičnog prikaza atmosfere Niša i Srbije tog doba, ali ništa manje i u pogledu odnosa prema istorijskom liku kralja Milana.

O višeslojnoj i specifičnoj ličnosti Milana Obrenovića uglavnom je sve poznato, između ostalog i to, da je jedna lepa narodna devojka rodom iz Niša, zaista ostavila poseban trag u njegovom uzbudljivom, često i kontroverznom ljubavnom životu.

Ostalo je zabeleženo, da je kralj Milan, na samrtničkoj postelji u Beču, februara 1901. na pitanje – da li je neku ženu stvarno voleo, bez zadrške odgovorio: „Da, samo jednu malu iz Niša. Ona je bila spoj divljine i aristokratske lepote.”

Ipak, uprkos tome što je u fokusu ljubavni odnos, i to monarha i obične devojke, što je samo po sebi atraktivna tematika, ali i klizav teren koji spaja karakter Šekspirove drame sa elementima latino sapunice, valja reći da predstava donosi mnogo širu priču o srpskom narodu – pogotovo običajima, mentalitetu i navikama srpskog juga.

Uz vrlo upečatljivu scenografiju za koju je zadužena Vesna Popović, prikazan je duh grada koji uz prve taktove slobode sanja o svojoj metamorfozi iz orijentalne kasabe u moderan evropski grad. Dok u grudima lupa srpsko srce, glava na kojoj se još uvek nalazi turski fes sve više razmišlja o gospodskim šeširima sa evropskog Zapada, čini se ne shvatajući da imperija na suprotnoj strani od one čiji su okovi upravo pokidani takođe ne poznaje pojam slobode malih naroda.

U trenucima opšte omame uma i duše, ljubav često biva prokužena, čak i ismejana, iako se na kraju, u trenucima loma svakojakih zabluda, jedino ona ispostavi kao prava i potpuna životna istina.

Na neki način, predstava je i omaž kralju Milanu Obrenoviću, čoveku koji je zaslužio mnogo više nego što je od naroda dobio.

– Ako se istorija sa nama poigrala, u ovoj predstavi smo se zauzvrat mi malo poigrali sa istorijom – rekao je reditelj Marko Torlaković, akcentujući pritom dozu mita i stvaralačke slobode koju predstava nosi.

Već rečeno, „Vrana u paunovom perju” je izneta na plećima vrlo mlade glumačke ekipe. Neke od glavnih uloga igraju: Andrija Mitić (kralj Milan), Milica Filić (Lena), Miloš Milojević (Jovan Ristić), Marko Radojević (pukovnik Gromov) i drugi.

Predstava će i u budućnosti biti deo standardnog mesečnog repertoara Narodnog pozorišta u Nišu, a očekuju se i njena gostovanja u teatrima širom Srbije.