Sistem „Pronađi me” biće unapređen

Unapređenje rada sistema „Pronađi me” očekuje se uskoro,  potvrdio je za naš list direktor Centra za nestalu i zlostavljanu decu Igor Jurić.

Prema njegovim rečima, nadležni organi naše zemlje sastaće se sa predstavnicima kompanije koja je vlasnik društvene mreže „vajber” radi potpisivanja sporazuma.

To znači da će informacije o nestanku deteta prilikom aktivacije sistema građani dobijati i putem pomenute mreže, što će, napomenuo je Jurić, značajno poboljšati kvalitet rada samog sistema. Razloga je, kako je istakao, mnogo – pre svega ta mreža ima mogućnost da pošalje oko 500.000 poruka u samo jednom trenutku, a postoji i opcija da se uz tekst pošalje i fotografija deteta, što će dati veliki udeo u spektru informisanosti pojedinca.

Jurić je istakao za „Politiku” da očekuje da se uključe i drugi značajni akteri „digitalnog sveta” misleći pre svega na kompaniju META u čijem su vlasništvu društvene mreže „Instagram” i „Fejsbuk”. Na pitanje da li je moguće da se informacije, a samim tim i dezinformacije, kontrolišu na tim platformama, Jurić je istakao da za sada to nije moguće jer kompanija META nema kancelariju u Srbiji koja bi omogućila da se posle završetka potrage uklone sve objave u vezi sa nestankom deteta. Upravo to je bio „kamen spoticanja” i razlog zbog kojeg još uvek nadležni organi iz Srbije nisu potpisali sporazum koji bi obuhvatao najaktuelnije društvene mreže „Instagram” i „Fejsbuk”.

Sistem je zvanično počeo sa radom 25. oktobra 2023. godine, a aktiviran je 26. marta naredne godine kada je nestala dvogodišnja Danka Ilić. Taj slučaj do danas nije dobio sudski epilog, niti je utvrđeno pod kojim okolnostima je devojčica nestala. U optužnici je navedeno da je reč o ubistvu, a iako su uhapšeni osumnjičeni, telo nije pronađeno. U periodu od dve godine sistem je aktiviran još dva puta kada su, dečak iz Novog Beograda i maloletnica iz Uba, uspešno pronađeni. U Srbiji u proseku godišnje nestane između 1.300 i 1.500 mališana, što otvara novo pitanje – kada se pokreće sistem?

Jurić, koji je inicirao uvođenje sistema, napominje da postoje određeni kriterijumi kako bi došlo do automatskog pokretanja – ukoliko nestane dete mlađe od sedam godina bez obzira na okolnosti, ako je policija u strahu da je dete u životnoj opasnosti, ako nestane maloletnik sa nekim oblikom invaliditeta, ukoliko je dete ostavilo oproštajno pismo i slično. Postoje individualne situacije kada pokretanje sistema zavisi od bezbednosne procene. Ukoliko postoji sumnja da je dete žrtva otmice i da će aktivacija sistema ugroziti njegov život – sistem neće biti pokrenut.

Jurić je podsetio da sistem „Pronađi me” ne treba vezivati ili izjednačavati sa policijskom istragom. Napomenuo je da je uloga sistema da podigne svest i informiše građane, a da policija kao i do sada radi svoj posao bez obzira na pokretanje sistema.

Sistem je uveo to da se uključi mnogo više ljudi u potragu – to nije garant da će dete biti pronađeno, ali je velika pomoć jer nije isto da li ima samo 100 policajaca na terenu ili nekoliko hiljada građana koji uz nadzor i smernice policije pomažu da dete bude pronađeno, istakao je direktor Centra za nestalu i zlostavljanu decu.

„Sve što radimo, pa i samo uvođenje sistema, značajan je doprinos za celokupnu bezbednost dece u Srbiji”, zaključio je Jurić za naš list.

Istorijat „Amber alerta”

Sredinom januara 1996. godine Amber Hagerman je vozila svoj bicikl na parkingu ispred napuštene prodavnice u Teksasu. Čovek u crnom kombiju je izašao, nasilno uzeo Amber i ugurao je u svoje vozilo. Ona je vrisnula jednom i udarala svog otmičara, rekao je jedini svedok otmice. Uprkos radu više od 50 policajaca i federalnih agenata koji su tragali za Amber, nisu pronašli devojčicu živu. Pet dana kasnije, slučajni prolaznik je pronašao njeno telo u zalivu koji je bio poplavljen nakon oluje. Vlasti su verovale da je oluja odnela Amberino telo u zaliv jer radnici iz okruženja nisu primetili ništa neobično pre oluje. Do danas ubica nije doveden pred lice pravde. Detektivi u okrugu Arlington primali su povremene informacije koje su pratili – nedostatak informacija i svedoka usporili su pronalazak istine. Nedugo nakon sahrane devojčice, meštanka Dijen Simon, pozvala je lokalnu radio-stanicu sa jasnom idejom – kada Nacionalni hidrometeorološki zavod objavi upozorenje zbog vanredne vremenske nepogode, svi televizijski i radio-programi se prekidaju pravljenjem velike buke, zašto ne postoji isti sistem kada je život deteta ugrožen? Tada je, na njenu inicijativu, nastao sistem „Amber alert”, po čijem uzoru je u našoj zemlji formiran sistem „Pronađi me”.