Систем „Пронађи ме” биће унапређен

Унапређење рада система „Пронађи ме” очекује се ускоро,  потврдио је за наш лист директор Центра за несталу и злостављану децу Игор Јурић.

Према његовим речима, надлежни органи наше земље састаће се са представницима компаније која је власник друштвене мреже „вајбер” ради потписивања споразума.

То значи да ће информације о нестанку детета приликом активације система грађани добијати и путем поменуте мреже, што ће, напоменуо је Јурић, значајно побољшати квалитет рада самог система. Разлога је, како је истакао, много – пре свега та мрежа има могућност да пошаље око 500.000 порука у само једном тренутку, а постоји и опција да се уз текст пошаље и фотографија детета, што ће дати велики удео у спектру информисаности појединца.

Јурић је истакао за „Политику” да очекује да се укључе и други значајни актери „дигиталног света” мислећи пре свега на компанију МЕТА у чијем су власништву друштвене мреже „Инстаграм” и „Фејсбук”. На питање да ли је могуће да се информације, а самим тим и дезинформације, контролишу на тим платформама, Јурић је истакао да за сада то није могуће јер компанија МЕТА нема канцеларију у Србији која би омогућила да се после завршетка потраге уклоне све објаве у вези са нестанком детета. Управо то је био „камен спотицања” и разлог због којег још увек надлежни органи из Србије нису потписали споразум који би обухватао најактуелније друштвене мреже „Инстаграм” и „Фејсбук”.

Систем је званично почео са радом 25. октобра 2023. године, а активиран је 26. марта наредне године када је нестала двогодишња Данка Илић. Тај случај до данас није добио судски епилог, нити је утврђено под којим околностима је девојчица нестала. У оптужници је наведено да је реч о убиству, а иако су ухапшени осумњичени, тело није пронађено. У периоду од две године систем је активиран још два пута када су, дечак из Новог Београда и малолетница из Уба, успешно пронађени. У Србији у просеку годишње нестане између 1.300 и 1.500 малишана, што отвара ново питање – када се покреће систем?

Јурић, који је иницирао увођење система, напомиње да постоје одређени критеријуми како би дошло до аутоматског покретања – уколико нестане дете млађе од седам година без обзира на околности, ако је полиција у страху да је дете у животној опасности, ако нестане малолетник са неким обликом инвалидитета, уколико је дете оставило опроштајно писмо и слично. Постоје индивидуалне ситуације када покретање система зависи од безбедносне процене. Уколико постоји сумња да је дете жртва отмице и да ће активација система угрозити његов живот – систем неће бити покренут.

Јурић је подсетио да систем „Пронађи ме” не треба везивати или изједначавати са полицијском истрагом. Напоменуо је да је улога система да подигне свест и информише грађане, а да полиција као и до сада ради свој посао без обзира на покретање система.

Систем је увео то да се укључи много више људи у потрагу – то није гарант да ће дете бити пронађено, али је велика помоћ јер није исто да ли има само 100 полицајаца на терену или неколико хиљада грађана који уз надзор и смернице полиције помажу да дете буде пронађено, истакао је директор Центра за несталу и злостављану децу.

„Све што радимо, па и само увођење система, значајан је допринос за целокупну безбедност деце у Србији”, закључио је Јурић за наш лист.

Историјат „Амбер алертa”

Средином јануара 1996. године Амбер Хагерман је возила свој бицикл на паркингу испред напуштене продавнице у Тексасу. Човек у црном комбију је изашао, насилно узео Амбер и угурао је у своје возило. Она је вриснула једном и ударала свог отмичара, рекао је једини сведок отмице. Упркос раду више од 50 полицајаца и федералних агената који су трагали за Амбер, нису пронашли девојчицу живу. Пет дана касније, случајни пролазник је пронашао њено тело у заливу који је био поплављен након олује. Власти су веровале да је олуја однела Амберино тело у залив јер радници из окружења нису приметили ништа необично пре олује. До данас убица није доведен пред лице правде. Детективи у округу Арлингтон примали су повремене информације које су пратили – недостатак информација и сведока успорили су проналазак истине. Недуго након сахране девојчице, мештанка Дијен Симон, позвала је локалну радио-станицу са јасном идејом – када Национални хидрометеоролошки завод објави упозорење због ванредне временске непогоде, сви телевизијски и радио-програми се прекидају прављењем велике буке, зашто не постоји исти систем када је живот детета угрожен? Тада је, на њену иницијативу, настао систем „Амбер алерт”, по чијем узору је у нашој земљи формиран систем „Пронађи ме”.