SAD, Evropa, Kina i Rusija u trci za gorivom budućnosti
Mesec ponovo postaje strateška meta, ali ovog puta ulog je mnogo veći od simboličnog zabadanja zastave. Sjedinjene Američke Države i Kina započele su novu svemirsku trku, ali ne da bi pokazale tehnološku moć, već da bi osigurale pristup resursima koji bi mogli da preoblikuju globalnu ekonomiju i odnose sila na Zemlji.
Američke i kineske privatne kompanije planiraju da se vrate na Mesec do kraja decenije. Ulog nije samo naučni, već i geopolitički, sa potencijalno dalekosežnim posledicama. Ne radi se samo o produbljivanju naučnog razumevanja našeg najbližeg svemirskog suseda. „SAD i Kina se, takođe, takmiče da iskoriste izuzetno vredne resurse Meseca”, kako je Mustafa Bilal, istraživački asistent u Centru za vazduhoplovne i bezbednosne studije, napisao u svojoj recenziji, piše portal Futurism.
Američki startap Moon express prva je privatna firma koja je pre gotovo deset godina, od nadležnih vlasti SAD, dobila dozvolu za slanje robotizovanih letelica na Mesec. Ovim potezom zahuktala se komercijalna svemirska trka, u kojoj trenutno prednjači milijarder Ilon Mask, čija firma SpaceX već pravi krupne korake ka višestrukoj upotrebi raketa, čime će se značajno smanjiti troškovi ovih skupih operacija.
Kina otvoreno iskazuje ambicije da rudari helijum-3 na Mesecu, smatrajući ga ključnim izvorom energije budućnosti. Njeni svemirski programi, poput misija „Chang’e“, već imaju za cilj da istraže mesečevu površinu i procene rezerve ovog retkog izotopa, koji bi mogao da pokreće reaktore nuklearne fuzije.
Rusija, takođe, pokazuje interesovanje za helijum-3 sa Meseca, videći u tome stratešku priliku za tehnološki napredak. Ruska svemirska agencija „Roskosmos” je najavila planove za buduće misije koje bi ispitivale mesečev regolit i mogućnost eksploatacije ovog dragocenog izotopa u okviru svojih dugoročnih svemirskih programa.
Roskosmos i China National Space Administration (CNSA) su potpisale memorandum o saradnji koji predviđa izgradnju nuklearnog reaktora/pauer‑stanice na Mesecu u okviru zajedničkog projekta International Lunar Research Station (ILRS).
Prema izveštajima koje prenosi Interfaks, plan je da ova jedinica bude završena oko 2035–2036. godine. Reaktor bi trebalo da autonomno, bez stalne ljudske posade, obezbedi energiju za potencijalnu lunarnu istraživačku kamp-bazu na Mesečevom južnom polu
Helijum-3 gorivo budućnosti
Na beživotnoj površini Zemljinog satelita, gde su vetrovi Sunca ostavili tragove helijuma-3 - potencijalnog goriva budućnosti, odvija se prava borba između država i privatnih kompanija, koje žele prve da pribave energetsko blago vredno milijarde dolara.
Finska kriogena kompanija Bluefors, na primer, potpisala je prošlog meseca ugovor sa svemirskim startapom Interlune. Finci su unapred pristali da kupe do deset hiljada litara lunarnog helijuma-3, u dogovoru koji bi mogao da vredi i do 300 miliona dolara.
Helijum-3, stabilni izotop helijuma, veoma je tražen resurs, jer bi mogao da posluži kao gorivo za reaktore nuklearne fuzije, kako na Mesecu tako i na Zemlji, ali i da pomogne u hlađenju kvantnih računara.
Izuzetno je redak na Zemlji, ali ga ima u izobilju na Mesecu, zahvaljujući solarnim vetrovima koji stalno bombarduju njegovu izloženu površinu, prenosi Indeks.
Interlune se, međutim, suočava sa ogromnim izazovom: mora da dokaže da je sakupljanje helijuma-3 na Mesecu ekonomski isplativo. Mašine kompanije će, verovatno, morati da obrade milione tona regolita da bi sakupile dovoljno izotopa helijuma-3, što ceo poduhvat čini izuzetno rizičnom investicijom.
Regolit je naziv za prah, rastresitu stenu i prašinu koja prekriva čvrstu površinu Meseca, ali i drugih nebeskih tela, poput Marsa, asteroida ili Merkura.
Na Mesecu, regolit je nastao tokom milijardi godina neprekidnim bombardovanjem meteorita, mikrometeorita i solarnog vetra. Zbog toga je taj sloj, koji je na nekim mestima debeo i do 15 metara, izuzetno fin, ali i oštar i abrazivan, jer sadrži sitne čestice stena, stakla, gvožđa i titanijuma.
Astronauti sa misija „Apolo“ žalili su se da se lepi za skafandere, miriše na barut i teško se čisti.
Izazovi rudarstva na Mesecu
Donošenje potrebne opreme na Mesec, takođe, moglo bi da se pokaže kao astronomski skup poduhvat.
Interlune, ipak, nije usamljen u svojim ambicijama. „Blu Oridžin” Džefa Bezosa je krajem prošlog meseca potpisao sporazum o mapiranju resursa iz orbite, uključujući helijum-3 i vodeni led, kao i o „proceni njihovih resursa na terenu i njihovoj eksploataciji na licu mesta“.
„Pored helijuma-3, vodeni led na Mesecu je ključan resurs, jer može da se preradi u vodu za piće, kiseonik i raketno gorivo“, napisao je Bilal.
„Zbog toga, uprkos malo verovatnim izgledima usled tehničkih poteškoća, kombinacija privatnih i javnih interesa pokrenuće komercijalizaciju rudarstva na Mesecu.“
Resursi poput helijuma-3 mogli bi da omoguće nacijama da uspostave trajnije prisustvo na Zemljinom prirodnom satelitu, što bi, prema rečima stručnjaka, moglo da odredi pobednika u svemirskoj trci.
Suočavanje sa stvarnošću
Kako lunarne baze ne mogu da se oslanjaju isključivo na solarne panele, jer noć na mesecu traje dve zemaljske nedelje, nuklearna energija će biti neophodna.
„Prva nacija sa nuklearnim izvorom energije na Mesecu mogla bi efikasno da nametne de fakto, ako ne i de jure, 'zonu zabranjenog pristupa' iz bezbednosnih razloga, postavljajući presedan za pravila, po kojem bi se svi ostali učesnici ravnali u budućnosti“, zaključio je Bilal.
Iako kompanije već potpisuju ugovore za rudarenje i prodaju lunarnih resursa, mnoga pitanja ostaju otvorena. Uspostavljanje ekonomije u lunarnoj orbiti, kako je zamislila NASA, očigledno je još uvek godinama daleko.
Takođe, ističu stručnjaci, još uvek sa sigurnošću ne znamo kolike su stvarne rezerve helijuma-3 na Mesecu, a kamoli kako da ga efikasno koristimo kao izvor energije u fuzionim reaktorima. Taj koncept ostaje nedostižan uprkos decenijama istraživanja. Uprkos svemu tome, u Interlune se nadaju da će sledeće godine poslati multispektralnu kameru na površinu Meseca, na brodu Astrobotikovog lendera Griffin-1, kako bi procenila koncentraciju helijuma-3 u regolitu.
Подели ову вест
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
