Ugroženo mentalno zdravlje migranata

Kroz Srbiju je u poslednjoj deceniji prošlo više stotine hiljada migranata, nakon krize na Bliskom istoku koja je počela u Siriji 2015. godine, a procene govore da je u Evropsku uniju stiglo oko 29 miliona ilegalnih i legalnih izbeglica. Za neke izbeglice pružanje psihološke podrške bila je prekretnica, a često i jedini stub podrške protiv suicidnih misli ili upuštanja dece u rizične krijumčarske dogovore. Zbog toga su psiholozi iz Mreže psihosocijalnih inovacija, osim pružanja psihološki pomoći i podrške, u prethodnih deset godina radili brojna istraživanja, u kojima su analizirali na koji način stresna i traumatska iskustva utiču na mentalno zdravlje onih koji su zbog ratnih sukoba bili prinuđeni da napuste svoje domove. 

„Pružanje psihološke podrške i bavljenje istraživanjem mentalnog zdravlja u oblasti izbeglištva nosi kompleksna etička pitanja, jer kroz taj rad postajete svesni da blizu vas žive ljudi koji su veoma slični vama i kojima je rat doneo ogroman broj ličnih gubitaka. U periodu od 2017. do 2023. procenjivali smo mentalno zdravlje izbeglica koristeći identičnu metodologiju, kako bismo mogli da uporedimo podatke i pratimo promene u izraženosti različitih psihičkih teškoća. Na ovaj način merili smo opštu psihičku ugroženost izbeglica, akutni distres, kao i simptomatologiju depresije, anksioznosti i posttraumatskog stresnog poremećaja. Ako uzmemo u obzir podatke iz svih sedam godina zajedno, dolazimo do zaključka da je čak 90 odsto od 1.451 ispitanika pokazalo značajnu psihičku ugroženost, od kojih je 72 procenta osećalo i izraženi akutni distres. Pored toga, izbeglice su imale umereno izražene simptome depresije, anksioznosti i posttraumatskog stresnog poremećaja (PTSP), što sve ukazuje na njihovu visoku ranjivost i potrebu za dodatnom psihološkom podrškom. Opsežno prikupljanje podataka tokom sedam godina daje nam prostora da ispitamo i koje grupe izbeglica su posebno ugrožene, odnosno pod povećanim rizikom da razviju psihičke teškoće, a analize pokazuju da su pod većim rizikom oni koji imaju zdravstvene tegobe – akutne ili hronične, kao što su dijabetes, povrede na telu ili astma”, ističu Maša Vučković Marković, Jana Dimoski i Draga Šapić iz Mreže psihosocijalnih inovacija (PIN), autorke izveštaja „Deset godina istraživanja mentalnog zdravlja izbeglica – šta smo naučili”, koji je predstavljen na panelu u okviru PIN-ovih dana mentalnog zdravlja.

Rezultati dugogodišnjeg istraživanja sugerišu da je drugi najizraženiji faktor koji doprinosi narušenom mentalnom zdravlju izbeglica – status međunarodne zaštite. Naime, one izbeglice koje nisu zatražile azil u nekoj od tranzitnih država, već planiraju da nastave svoj put, imaju narušenije mentalno zdravlje, odnosno veću opštu ugroženost, akutni distres, PTSP, kao i nešto višu anksioznost. Ovaj nalaz ne treba da čudi jer, iako ostanak i traženje azila u tranzitnoj državi podrazumeva teškoće, nastavak puta za izbeglice nosi i dodatne rizike po njihovu bezbednost i mentalno zdravlje, zato što podrazumeva nastavak neizvesnosti, kršenja ljudskih prava i potencijalnih traumatskih iskustava. Ukupno posmatrano, pod najvećim rizikom od razvoja psihičkih teškoća su žene, mlađe osobe, izbeglice sa nižim nivoom obrazovanja, kao i one koje imaju decu i partnera.

Tokom prethodnih deset godina psiholozi iz Mreže psihosocijalnih inovacija istraživali su traumatska i stresna iskustva izbeglica, kako bi dokumentovali rizike kojima su oni izloženi, bolje razumeli efekte ovih iskustava na mentalno zdravlje i na osnovu toga prilagođavali programe podrške.

„Rezultati naših istraživanja pokazali su veliku izloženost traumatskim iskustvima izbeglica u zemljama iz kojih oni dolaze – u proseku izbeglice doživljavaju čak 23 traumatska događaja od 63 procenjivanih. Podaci govore da je nasilnu smrt člana porodice ili  prijatelja doživelo čak 80 odsto njih, 78 procenata izbeglica svedočilo je prebijanju, dve trećine njih nije moglo da dobije zdravstvenu pomoć kada im je bila potrebna, dok je 70 odsto bilo izloženo ratnim dejstvima. Prema iskazima izbeglica, polovina njih je svedočila, a trećina lično bila izložena torturi. Ova iskustva povezana su sa psihičkim tegobama –što je osoba bila više izložena traumatskom iskustvu, u većoj meri ima izražene tegobe depresije, anskioznosti i posttraumatskog stresnog poremećaja”, ističu autorke ovog izveštaja.

Stresna iskustva tokom tranzita

Rezultati istraživanja Mreže psihosocijalnih inovacija pokazuju da su gotovo sve izbeglice doživljavale mnogobrojna traumatska i stresna iskustva tokom tranzita, a njihova ljudska prava migranata bila su gotovo svakodnevno urušena. „U našim istraživanjima posebno smo se bavili i iskustvom prisilnog vraćanja sa granice, koje je 2021. godine doživelo čak 65 odsto izbeglica, što je povećanje gotovo za petinu u poređenju sa 2017. i skoro dvostruko više u odnosu na 2014. godinu. Ukazali smo i na štetne efekte koje iskustva u tranzitu ostavljaju na mentalno zdravlje i dokazali da je veći broj ovakvih iskustava povezan sa izraženijim tegobama depresije, anksioznosti i posttraumatskog stresnog poremećaja, dok iskustva prisilnog vraćanja dodatno nose povišen rizik za mentalno zdravlje. Uprkos tranzitnoj prirodi Srbije, određen broj izbeglica se u našoj državi zadržava duže vreme, čekajući odluku o dodeljivanju zaštite ili praveći pauzu do nastavka puta. Zbog toga smo 2019. godine sproveli istraživanje kako bismo bolje razumeli sa kojim teškoćama se oni suočavaju u Srbiji i na koji način su ta iskustva povezana sa mentalnim zdravljem. Rezultati pokazuju da je čak 87 odsto izbeglica doživela makar jednu ozbiljnu teškoću u Srbiji – najčešće siromaštvo, zatim brigu za porodicu koja je ostala u zemlji porekla, usamljenost, nemogućnost dobijanja radne dozvole i razdvojenost od porodice. Pored toga, otprilike svaka druga izbeglica je imala teškoće i sa ograničenim pristupom adekvatnoj zdravstvenoj zaštiti”, navedeno je u izveštaju.