Угрожено ментално здравље миграната

Кроз Србију је у последњој деценији прошло више стотине хиљада миграната, након кризе на Блиском истоку која је почела у Сирији 2015. године, а процене говоре да је у Европску унију стигло око 29 милиона илегалних и легалних избеглица. За неке избеглице пружање психолошке подршке била је прекретница, а често и једини стуб подршке против суицидних мисли или упуштања деце у ризичне кријумчарске договоре. Због тога су психолози из Мреже психосоцијалних иновација, осим пружања психолошки помоћи и подршке, у претходних десет година радили бројна истраживања, у којима су анализирали на који начин стресна и трауматска искуства утичу на ментално здравље оних који су због ратних сукоба били принуђени да напусте своје домове. 

„Пружање психолошке подршке и бављење истраживањем менталног здравља у области избеглиштва носи комплексна етичка питања, јер кроз тај рад постајете свесни да близу вас живе људи који су веома слични вама и којима је рат донео огроман број личних губитака. У периоду од 2017. до 2023. процењивали смо ментално здравље избеглица користећи идентичну методологију, како бисмо могли да упоредимо податке и пратимо промене у изражености различитих психичких тешкоћа. На овај начин мерили смо општу психичку угроженост избеглица, акутни дистрес, као и симптоматологију депресије, анксиозности и посттрауматског стресног поремећаја. Ако узмемо у обзир податке из свих седам година заједно, долазимо до закључка да је чак 90 одсто од 1.451 испитаника показало значајну психичку угроженост, од којих је 72 процента осећало и изражени акутни дистрес. Поред тога, избеглице су имале умерено изражене симптоме депресије, анксиозности и посттрауматског стресног поремећаја (ПТСП), што све указује на њихову високу рањивост и потребу за додатном психолошком подршком. Опсежно прикупљање података током седам година даје нам простора да испитамо и које групе избеглица су посебно угрожене, односно под повећаним ризиком да развију психичке тешкоће, а анализе показују да су под већим ризиком они који имају здравствене тегобе – акутне или хроничне, као што су дијабетес, повреде на телу или астма”, истичу Маша Вучковић Марковић, Јана Димоски и Драга Шапић из Мреже психосоцијалних иновација (ПИН), ауторке извештаја „Десет година истраживања менталног здравља избеглица – шта смо научили”, који је представљен на панелу у оквиру ПИН-ових дана менталног здравља.

Резултати дугогодишњег истраживања сугеришу да је други најизраженији фактор који доприноси нарушеном менталном здрављу избеглица – статус међународне заштите. Наиме, оне избеглице које нису затражиле азил у некој од транзитних држава, већ планирају да наставе свој пут, имају нарушеније ментално здравље, односно већу општу угроженост, акутни дистрес, ПТСП, као и нешто вишу анксиозност. Овај налаз не треба да чуди јер, иако останак и тражење азила у транзитној држави подразумева тешкоће, наставак пута за избеглице носи и додатне ризике по њихову безбедност и ментално здравље, зато што подразумева наставак неизвесности, кршења људских права и потенцијалних трауматских искустава. Укупно посматрано, под највећим ризиком од развоја психичких тешкоћа су жене, млађе особе, избеглице са нижим нивоом образовања, као и оне које имају децу и партнера.

Током претходних десет година психолози из Мреже психосоцијалних иновација истраживали су трауматска и стресна искуства избеглица, како би документовали ризике којима су они изложени, боље разумели ефекте ових искустава на ментално здравље и на основу тога прилагођавали програме подршке.

„Резултати наших истраживања показали су велику изложеност трауматским искуствима избеглица у земљама из којих они долазе – у просеку избеглице доживљавају чак 23 трауматска догађаја од 63 процењиваних. Подаци говоре да је насилну смрт члана породице или  пријатеља доживело чак 80 одсто њих, 78 процената избеглица сведочило је пребијању, две трећине њих није могло да добије здравствену помоћ када им је била потребна, док је 70 одсто било изложено ратним дејствима. Према исказима избеглица, половина њих је сведочила, а трећина лично била изложена тортури. Ова искуства повезана су са психичким тегобама –што је особа била више изложена трауматском искуству, у већој мери има изражене тегобе депресије, анскиозности и посттрауматског стресног поремећаја”, истичу ауторке овог извештаја.

Стресна искуства током транзита

Резултати истраживања Мреже психосоцијалних иновација показују да су готово све избеглице доживљавале многобројна трауматска и стресна искуства током транзита, а њихова људска права миграната била су готово свакодневно урушена. „У нашим истраживањима посебно смо се бавили и искуством присилног враћања са границе, које је 2021. године доживело чак 65 одсто избеглица, што је повећање готово за петину у поређењу са 2017. и скоро двоструко више у односу на 2014. годину. Указали смо и на штетне ефекте које искуства у транзиту остављају на ментално здравље и доказали да је већи број оваквих искустава повезан са израженијим тегобама депресије, анксиозности и посттрауматског стресног поремећаја, док искуства присилног враћања додатно носе повишен ризик за ментално здравље. Упркос транзитној природи Србије, одређен број избеглица се у нашој држави задржава дуже време, чекајући одлуку о додељивању заштите или правећи паузу до наставка пута. Због тога смо 2019. године спровели истраживање како бисмо боље разумели са којим тешкоћама се они суочавају у Србији и на који начин су та искуства повезана са менталним здрављем. Резултати показују да је чак 87 одсто избеглица доживела макар једну озбиљну тешкоћу у Србији – најчешће сиромаштво, затим бригу за породицу која је остала у земљи порекла, усамљеност, немогућност добијања радне дозволе и раздвојеност од породице. Поред тога, отприлике свака друга избеглица је имала тешкоће и са ограниченим приступом адекватној здравственој заштити”, наведено је у извештају.