„Pr­ljav veš” ide pred svet­sku jav­nost u Stra­zbur

Od na­šeg stal­nog do­pi­sni­ka

Ba­nja­lu­ka – Od­lu­ka Ustav­nog su­da BiH ko­jom je po­tvr­đe­na pre­su­da Su­da BiH pro­tiv Mi­lo­ra­da Do­di­ka o za­bra­ni po­li­tič­kog de­lo­va­nja na šest go­di­na, na osno­vu ko­je mu je od­u­zet man­dat pred­sed­ni­ka Re­pu­bli­ke Srp­ske, ne pre­sta­je da iza­zi­va ta­la­sa­nje. Sa­ra­jev­sko pra­vo­su­đe po­ni­šti­lo je vo­lju gra­đa­na Re­pu­bli­ke Srp­ske i na­lo­ži­lo da se po­no­vo iza­đe na bi­ra­li­šta, ovaj put bez pra­va Do­di­ka na kan­di­da­tu­ru jer ni­je po­što­vao od­lu­ke su­per­vi­zo­ra Kri­sti­ja­na Šmi­ta, ko­ji ni­je ime­no­van re­zo­lu­ci­jom Sa­ve­ta bez­bed­no­sti UN, ka­ko to pro­pi­su­je Dej­ton­ski spo­ra­zum.   

Do­di­ko­va od­bra­na na­ja­vi­la je da će prav­du po­tra­ži­ti u Stra­zbu­ru na­kon što pro­u­či od­lu­ku Ustav­nog su­da BiH ko­ja je ob­ja­vlje­na na 80 stra­na.

„Ustav­ni sud BiH je svo­jom od­lu­kom po­ka­zao da je BiH zad­nja ko­lo­ni­ja u sve­tu i da na­ro­di ni­su su­ve­re­ni”, ka­že pro­fe­sor ustav­nog pra­va Ra­do­mir Lu­kić.

On je po­ja­snio da prav­no ute­me­lje­na od­lu­ka mo­ra da po­či­va na či­nje­ni­ci šta je za­kon iz Čla­na 7. Evrop­ske kon­ven­ci­je.

„Za­kon je iz­raz na­rod­nog su­ve­re­ni­te­ta i vo­lje na­ro­da, bi­lo kroz re­fe­ren­dum ili kroz vo­lju iza­bra­nih pred­stav­nič­kih te­la. Ni­šta dru­go i ne mo­že bi­ti za­kon u smi­slu mo­der­ne dr­ža­ve i mo­der­nog pra­va, sve su to de­kre­ti”, is­ta­kao je Lu­kić, po­zi­va­ju­ći se na či­nje­ni­cu da je Ustav­ni sud BiH pro­ce­nio is­prav­nim što se Do­di­ku su­di­lo na osno­vu iz­me­na Kri­vič­nog za­ko­na BiH ko­je je na­met­nuo Šmit.   

Prav­ni­ci na­vo­de ka­ko Evrop­skom su­du za ljud­ska pra­va u Stra­zbu­ru tre­ba dve do tri go­di­ne da raz­mo­tri ape­la­ci­ju, ali pro­ce­nju­ju da u ovom slu­ča­ju po­sto­je ele­men­ti hit­no­sti. Ka­ko na­vo­di prav­ni pred­stav­nik Re­pu­bli­ke Srp­ske La­zar Stje­pa­no­vić „sav pr­ljav veš će bi­ti po­slat u Stra­zbur i svet­ska jav­nost ima­će pri­li­ku da vi­di ko i ka­ko do­no­si za­ko­ne u BiH”.  

On oče­ku­je da će Evrop­ski sud pri­hva­ti­ti apli­ka­ci­ju i do­ne­ti od­lu­ku da se ona usvo­ji, a na­kon to­ga je pro­ce­du­ra da se na­lo­ži dr­ža­vi ko­ja je po­vre­di­la kon­ven­ci­ju da pre­du­zme od­re­đe­ne me­re. „Da li op­šte ili in­di­vi­du­al­ne me­re, u prav­cu da iz­me­ni za­ko­no­dav­stvo, ili u po­gle­du in­di­vi­du­al­nih me­ra da se po­no­vi po­stu­pak uko­li­ko je to mo­gu­će u za­ko­no­dav­stvu te dr­ža­ve ko­ja je po­vre­di­la pra­va pro­pi­sa­na Kon­ven­ci­jom”, is­ta­kao je Stje­pa­no­vić i pro­ce­nio da su ve­li­ke šan­se da ape­la­ci­ja obo­ri od­lu­ke iz Sa­ra­je­va uko­li­ko se Evrop­ski sud bu­de pri­dr­ža­vao kon­ven­ci­ja.  „Uvek se vra­ća­mo na aneks 10 i po­tre­bu do­bi­ja­nja sa­gla­sno­sti Sa­ve­ta bez­bed­no­sti UN za ime­no­va­nje vi­so­kog pred­stav­ni­ka, a zna­mo da nju Šmit ni­ka­da ni­je do­bio i to će prav­ni tim ob­ja­sni­ti i obra­zlo­ži­ti. Ka­da sve sa­be­re­te i su­mi­ra­te mo­že­te do­ći do za­ključ­ka da je Ustav­ni sud uki­nuo vo­lju gra­đa­na BiH”, za­klju­čio je Stje­pa­no­vić. 

Asi­stent na Prav­nom fa­kul­te­tu u Be­o­gra­du Alek­sa Ni­ko­lić is­ta­kao je da će pro­ces u Star­zbu­ru do­pri­ne­ti prav­noj in­ter­na­ci­o­na­li­za­ci­ji ce­log slu­ča­ja i bi­ti od­lič­na pri­li­ka da se raz­ob­li­či prav­na neo­sno­va­nost na­met­nu­tih od­lu­ka Kri­sti­ja­na Šmi­ta. „Otva­ra se mo­guć­nost da se u Stra­zbu­ru uka­že da u evrop­skom de­mo­krat­skom po­ret­ku ne po­sto­ji pre­se­dan da po­je­di­nac po­li­tič­kom vo­ljom do­no­si za­ko­ne, a in­sti­tu­ci­je kri­vič­no go­ne one ko­ji na to uka­žu. Ova te­ma pri­lič­no za­ni­ma ši­ru struč­nu jav­nost”, na­vo­di Ni­ko­lić, pre­no­si Ra­dio-te­le­vi­zi­ja RS.

On oce­nju­je da je iz­u­zet­no je va­žno di­plo­mat­skim pu­tem uka­za­ti da je od­lu­ka kr­njeg Ustav­nog su­da u su­prot­no­sti ne sa­mo sa ustav­no­prav­nim na­če­li­ma, već i sa sa­mim prin­ci­pi­ma ame­rič­ke spolj­ne po­li­ti­ke u re­gi­o­nu, ko­ja je, ka­ko na­vo­di, to­kom po­sled­nje tri de­ce­ni­je, bar de­kla­ra­tiv­no, in­si­sti­ra­la na oču­va­nju dej­ton­ske rav­no­te­že. On is­ti­če da upra­vo za­to ovaj pre­se­dan ima ši­ri zna­čaj od unu­tra­šnjeg spo­ra u BiH i „pred­sta­vlja test do­sled­no­sti me­đu­na­rod­nih ga­ra­na­ta Dej­ton­skog spo­ra­zu­ma i nji­ho­ve sprem­no­sti da bra­ne po­re­dak ko­ji su sa­mi us­po­sta­vi­li”. 

Ni­ko­lić je na­gla­sio da naj­no­vi­ja od­lu­ka kr­njeg Ustav­nog su­da BiH pred­sta­vlja svo­je­vr­sni prav­ni i in­sti­tu­ci­o­nal­ni pre­se­dan ko­ji, ume­sto da učvr­sti vla­da­vi­nu pra­va, po­tvr­đu­je te­zu da ovaj or­gan de­lu­je kao par eks­e­lans po­li­tič­ki. 

„Ustav­ni sud BiH bi da je po­stu­pao u skla­du sa pra­vom, a ne pod uti­ca­jem po­li­ti­ke, mo­rao pri­me­ni­ti na­če­lo hi­je­rar­hi­je prav­nih aka­ta, pre­ma ko­jem je ustav en­ti­te­ta, u ovom slu­ča­ju Ustav Re­pu­bli­ke Srp­ske, akt vi­še od­no­sno ja­če prav­ne sna­ge od bi­lo kog za­ko­na do­ne­tog na ni­vou BiH”, is­ta­kao je Ni­ko­lić i pod­se­tio da je Ustav­ni sud BiH 2016. go­di­ne za­u­zeo upra­vo ta­kav stav, to jest da za­kon BiH ne mo­že da de­ro­gi­ra ustav­nu nor­mu en­ti­te­ta. Po­stu­pa­ju­ći su­prot­no vla­sti­toj prak­si, do­da­je on, sud je po­ka­zao da je „po­li­tič­ki pri­ti­sak nad­vla­dao prav­nu ar­gu­men­ta­ci­ju”.