Kikinda – Ulica generala Drapšina u Kikindi zvanično je jedna od najlepših na svetu. Za njenu lepotu zaslužan je jedinstveni drvored američkog koprivića, posađen posle Drugog svetskog rata, čineći zeleni tunel i oazu prirode u urbanom jezgru grada. Ne zna se u koje doba godine je lepša. Zbog prirodne klime, boravak u ovoj ulici posebno je prijatan tokom letnjih dana. Iako nigde nije zapisano, smatra se da je ovaj prelepi drvored dobio na poklon naš poznati naučnik Mihailo Pupin od američkog predsednika Vudroa Vilsona, kao simbol njihovog velikog prijateljstva.

Još od kada ju je ugledni svetski sajt „Arhitektura i dizajn” 2015. proglasio jednom od najlepših na svetu i u konkurenciji 50 svetskih zelenih bulevara rangirao na 22. mesto, ova kikindska ulica ne prestaje da privlači pažnju javnosti.

I danas je kao i pre 80 godina, njena lepota se nije menjala. Menjali su se samo vlasnici kuća. Milan Veselinov jedini je starosedelac u njoj i izdanak četvrte generacije viđenijih Kikinđana.

– Privilegija je ovde živeti. Uvek je bila atraktivna ulica, a poslednjih dvadesetak godina posebno je lepa, jer su stabla narasla i čine jedinstveni tunel. Moj sin je peta generacija koja ovde stanuje – kaže Veselinov.

U jednoj od najlepših ulica na svetu, dugoj oko dva kilometra, nekada su živela braća Bon, vlasnici kikindske livnice i Bonove ciglane.

– Ova ulica prva je dobila gradski vodovod. U blizini je vodotoranj, a vodovod nije dobila glavna ulica, nego baš Generala Drapšina – navodi Veselinov.

Kikinda je jedan od retkih gradova u našoj zemlji koji se mogu pohvaliti lepotom drvoreda, a ovaj čini 389 stabala. Svako od njih ima svoj zdravstveni karton.

– Specifičnost Ulice generala Drapšina ogleda se u jedinstvenom prirodnom tunelu nastalom od isprepletanih grana stabala američkog koprivića (Celtis accidentalis L.) starosti oko 80 godina. Uvažavajući lepotu i značaj drvoreda u ovoj ulici, o zdravstvenom stanju stabala brine se Institut za nizijsko šumarstvo i životnu sredinu iz Novog Sada u saradnji s nadležnim Sekretarijatom za zaštitu životne sredine, poljoprivredu i ruralni razvoj grada Kikinde. Uz konsultacije sa stručnjacima, na osnovu zdravstvenog pregleda stabala preduzimaju se sve mere njihovog očuvanja i zaštite. To podrazumeva redovno orezivanje i korekciju krošnje, uklanjanje suvih grana u njima i negu i vitalnost habitusa. Raskošna krošnja utiče na povoljne mikroklimatske uslove, smanjenje suspendovanih čestica u vazduhu, smanjenje temperature vazduha, dva do tri stepena u letnjim mesecima, i povoljan psihološki efekat koji donosi šetnja kroz zeleni tunel – kaže za „Politiku” Miroslava Narančić, sekretarka Sekretarijata za zaštitu životne sredine, poljoprivredu i ruralni razvoj.

Mesto koje posećuju brojni turisti jedno je od najmlađih turističkih atrakcija Kikinde, iako postoji blizu jednog veka. Oaza prirode u samom centru grada i njen velelepni prirodni tunel podsećaju na neka davna, romantična vremena, pa fotografi veoma često novopečene mladence dovode baš u ovaj kikindski sokak kako bi ovekovečili srećne trenutke.

Ukus ludaje

Onima koji ne veruju u slučajnosti, značajan je podatak da u gradu džinovskih ludaja, čak i plodovi drveća u jednoj od najlepših ulica na svetu imaju ukus bundeve. Kuriozitet je da američki koprivić nije vrsta tipična za ovo podneblje – ima ga najviše u Istri. Međutim, u Srbiji ga nalazimo u Kikindi, a jedan deo u Somboru. Somborci plodove američkog koprivića zovu bođoš, a Kikinđani pincike. U proleće su tamnozeleni i podsećaju na koštice višnje ili trešnje. Na jesen poprimaju tamnobraon boju, a ukus im je – da ne poverujete – usred Kikinde, prestonice bundeve, isti kao ukus ludaje. U mediteranskoj ishrani koristi se kao začin.