Кикинда – Улица генерала Драпшина у Кикинди званично је једна од најлепших на свету. За њену лепоту заслужан је јединствени дрворед америчког копривића, посађен после Другог светског рата, чинећи зелени тунел и оазу природе у урбаном језгру града. Не зна се у које доба године је лепша. Због природне климе, боравак у овој улици посебно је пријатан током летњих дана. Иако нигде није записано, сматра се да је овај прелепи дрворед добио на поклон наш познати научник Михаило Пупин од америчког председника Вудроа Вилсона, као симбол њиховог великог пријатељства.

Још од када ју је угледни светски сајт „Архитектура и дизајн” 2015. прогласио једном од најлепших на свету и у конкуренцији 50 светских зелених булевара рангирао на 22. место, ова кикиндска улица не престаје да привлачи пажњу јавности.

И данас је као и пре 80 година, њена лепота се није мењала. Мењали су се само власници кућа. Милан Веселинов једини је староседелац у њој и изданак четврте генерације виђенијих Кикинђана.

– Привилегија је овде живети. Увек је била атрактивна улица, а последњих двадесетак година посебно је лепа, јер су стабла нарасла и чине јединствени тунел. Мој син је пета генерација која овде станује – каже Веселинов.

У једној од најлепших улица на свету, дугој око два километра, некада су живела браћа Бон, власници кикиндске ливнице и Бонове циглане.

– Ова улица прва је добила градски водовод. У близини је водоторањ, а водовод није добила главна улица, него баш Генерала Драпшина – наводи Веселинов.

Кикинда је један од ретких градова у нашој земљи који се могу похвалити лепотом дрвореда, а овај чини 389 стабала. Свако од њих има свој здравствени картон.

– Специфичност Улице генерала Драпшина огледа се у јединственом природном тунелу насталом од испреплетаних грана стабала америчког копривића (Celtis accidentalis L.) старости око 80 година. Уважавајући лепоту и значај дрвореда у овој улици, о здравственом стању стабала брине се Институт за низијско шумарство и животну средину из Новог Сада у сарадњи с надлежним Секретаријатом за заштиту животне средине, пољопривреду и рурални развој града Кикинде. Уз консултације са стручњацима, на основу здравственог прегледа стабала предузимају се све мере њиховог очувања и заштите. То подразумева редовно орезивање и корекцију крошње, уклањање сувих грана у њима и негу и виталност хабитуса. Раскошна крошња утиче на повољне микроклиматске услове, смањење суспендованих честица у ваздуху, смањење температуре ваздуха, два до три степена у летњим месецима, и повољан психолошки ефекат који доноси шетња кроз зелени тунел – каже за „Политику” Мирослава Наранчић, секретарка Секретаријата за заштиту животне средине, пољопривреду и рурални развој.

Место које посећују бројни туристи једно је од најмлађих туристичких атракција Кикинде, иако постоји близу једног века. Оаза природе у самом центру града и њен велелепни природни тунел подсећају на нека давна, романтична времена, па фотографи веома често новопечене младенце доводе баш у овај кикиндски сокак како би овековечили срећне тренутке.

Укус лудаје

Онима који не верују у случајности, значајан је податак да у граду џиновских лудаја, чак и плодови дрвећа у једној од најлепших улица на свету имају укус бундеве. Куриозитет је да амерички копривић није врста типична за ово поднебље – има га највише у Истри. Међутим, у Србији га налазимо у Кикинди, а један део у Сомбору. Сомборци плодове америчког копривића зову бођош, а Кикинђани пинцике. У пролеће су тамнозелени и подсећају на коштице вишње или трешње. На јесен попримају тамнобраон боју, а укус им је – да не поверујете – усред Кикинде, престонице бундеве, исти као укус лудаје. У медитеранској исхрани користи се као зачин.