OBLOGA OD SIRĆETA

Kad sam u nekim godinama počeo da sumnjam u zvanične verzije stvarnosti, pitao sam babu da mi kaže, ali pošteno, kako se živelo pre rata, a ona je rekla: „Radnici dobro, a sirotinja teško!”. Propitivali smo se o životu pre Drugog svetskog rata, a ovih dana, u jeku globalne zabrinutosti zbog globalne krize, setio sam se babine opaske, jer inače ovde decenijski tanka granica između radnika i sirotinje preti sasvim da se istopi, ali je malo onih koji su spremni to da kažu.

Recimo čak da su ekonomski i finansijski aspekti krize, kako-tako, u ovom društvu i javnom govoru rasvetljeni, rekao bih s polovičnim učinkom, još nema adekvatnog javnog govora o socijalnim i političkim aspektima krize koji mogu slomiti institucionalnu organizaciju društva, čak i onog koje je manje rovito i ranjivo nego što je naše društvo, rastrgnuto višedecenijskom krizom.

Javni govor delatne političke elite, one kojoj je zapao komad vlasti u loše vreme, liči na pokušaj da se visoka temperatura obori oblogom od vinskog sirćeta na nogama pacijenta, dok oni koji iz opozicionih klupa gledaju ovo nadrilekarstvo vlasti pokazuju sličan manjak ideja i sirov napor da uzdrmaju vlast po svaku cenu ili bolje reći ne pitajući za cenu.

Građani nemaju jasnu sliku o tome šta vlada može da uradi. Ne zna se ko je „spiker” za kriznu situaciju ili će i to da se prepusti Borisu Tadiću koji ne odbija da sve veću količinu vrućeg krompira pretura po sopstvenim šakama.

U ovom trenutku, ako nije već pre najmanje dva meseca to učinila, vlada mora da uspostavi jasnu komunikaciju s najširom javnošću i da je mobiliše oko nekog paketa mera koje treba preduzeti. Pretpostavljam da je taj paket već uvezan i da je sazrela politička volja da se odustane od nerealnog.

U julu, kada su cvetale ruže, pristupni ekspoze kabineta Mirka Cvetkovića vrveo je od početnog koalicionog optimizma. Prosečne stope rasta, u četvorogodišnjem periodu, bile su sedam odsto, a planiralo se da se punom mandatu tek uspostavljene vlade kreira više od 200.000 novih radnih mesta. Decembarska budžetska projekcija bila jeprimerenija situaciji, ali je i dalje preoptimistička. Stopa rasta od 3,5 odsto već u januaru izgleda nerealno. Mastilo na potpisu ispod budžeta nije se ni osušilo, a u opticaj je ušla reč recesija s čim je povezano pesimističko predviđanje da bi ove godine bez posla moglo da ostane oko 150.000 zaposlenih radnika koji bi se pridružili sirotinjskom društvenom korpusu.

Ako se ta prognoza ostvari to će bitno promeniti socijalnu i političku sliku Srbije. Najbanalnija od svih opaski je ona da to otvara prolaz svakom obliku radikalizma. Od onog koji će se zalagati protiv globalističkih tendencija, kao izvorišta uvezenog zla, i koji će platformu graditi na srpskom tradicionalizmu i lumpenproleterskom oduševljenju jednakošću u siromaštvu. Javiće se više kandidata za „oca nacije” nego što bi mogla da podnese i neka ozbiljnija država. Demokratske institucije i procedure biće potcenjene, a tragaće se za „čvrstom rukom”. Jačaće i drugi oblici radikalizma. Autonomaški, recimo, koji će nužne elemente društvene solidarnosti iščitavati i predstavljati kao pljačku onih koji nešto imaju u korist onih koji to nemaju. U traganju za „kišobranom” jedni će se odricati Kosova kako bi se hitno uklopili u zaštitne mehanizme EU, a drugi će u ruskim mišićima tražiti osnov srpske snage.

Zbog svega toga vlada mora neprestano da komunicira s javnošću i da obezbedi najširu podršku za program mera. Ukoliko ga ima.

Barak Obama, javljaju agencije, par dana pre zvaničnog ulaska u Ovalni kabinet Bele kuće proučava način na koji je Franklin Delano Ruzvelt vodio razgovore s američkom javnošću pripremajući je, u sličnim okolnostima, za teška vremena izlaska iz ondašnje globalne krize. Obama obraća pažnju čak na reči koje je Ruzvelt koristio i na ton kojim je govorio. Paralelno s tim, Bred Vudhaus, strategDemokratske partije u predsedničkoj kampanji, okupio je grupu od 25 organizacija da bi obezbedio javnu podršku za Obamin ekonomski paket.

Imamo li mi delatnu javnost? A pre toga, imamo li – paket?

Glavni urednik nedeljnika „Vreme”