Predsednik Vučić: Nećemo otimati rusku imovinu, ali moramo da zaštitimo svoj opstanak

U Palati Srbija u toku je sednica Vlade Srbije na koju su pozvani svi direktori javnih preduzeća, a kojoj prisustvuje i predsednik Srbije Aleksandar Vučić. Glavna tema je situacija u Naftnoj industriji Srbije (NIS) nakon odgovora američkog Kancelarije za kontrolu strane imovine (OFAC) na zahtev kompanije za izuzeće od sankcija.

Premijer Srbije Đuro Macut izložio je tačku dnevnog reda koja je i formalno potvrđena, a odnosi se na informacije o aktuelnoj situaciji u energetskom sektoru. Nakon toga, predsednik Srbije Aleksandar Vučić zamolio je resornu ministarku da obavesti prisutne o stanju u kom se zemlja trenutno nalazi.

Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović upozorila je da Srbija ulazi u period ozbiljnih izazova i da država mora biti spremna na teške i brze odluke.

„Moramo da preduzimamo mere i budemo spremni na teške korake. Situacija je izuzetno zahtevna i primorava nas da odluke donosimo na dnevnom nivou, jer vremena nemamo. NIS je pod sankcijama SAD od 9. oktobra ove godine. Iako smo više puta dobijali produženje licence, sankcije su stupile na snagu, a juče smo dobili jasnu poruku iz SAD da mora doći do trajne promene vlasništva i da imamo tri meseca da se to dogodi. Mi već 37 dana nismo dobili ni kap nafte iz JANAF-a“, istakla je ministarka.

Predsednik Vučić: Sankcije nisu iznenađenje, sada nema kukanja

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je da će njegovo obraćanje trajati duže nego inače i da će predstaviti predlog koji se u pojedinim elementima razlikuje od onoga što je prethodno izneo ministar finansija Siniša Mali.

Podsetio je da je još pre godinu dana upozoravao na mogućnost uvođenja ovakvih sankcija i na namere da se ruski akcionari istisnu iz vlasničke strukture NIS-a. Kako je naveo, ta upozorenja su u to vreme bila olako odbačena.

„Kada sam pre godinu dana najavio da je moguće da će doći do ovakvih sankcija i govorio o namerama da se iz vlasništva istisnu Rusi, celokupna javnost u našoj zemlji, a i svi drugi — uključujući i vas u Vladi i u širem državnom sistemu — reagovali ste otprilike sa: ‘ok, drama kvin’, proći će to za mesec, dva ili tri“, rekao je Vučić.

Istakao je da je uprkos upozorenjima postojalo uverenje da će se problemi sami od sebe rešiti, dok su se u stvarnosti samo nagomilavali. Posebno je naglasio da je lično u više navrata molio američku stranu da odloži početak primene sankcija.

„Zahvaljujući mojim razgovorima sa Amerikancima, koje sam molio — a ne mogu da ih hvalim jer nam nisu učinili ništa dobro, znamo ko je uveo sankcije jednoj srpskoj firmi — uspevao sam da u više navrata odlažem njihovo stupanje na snagu. I onda smo se, na žalost, navikli da mislimo da će to uvek biti tako“, dodao je on.

Vučić je poručio da sada nema prostora za kukanje ili žalopojke. Podsetio je da se sankcije efektivno sprovode već 37 dana, ali da građani Srbije to nisu osetili u svakodnevnom životu.

„Trideset sedam dana se efektivno sprovode sankcije nad Srbijom. Trideset sedam dana niko u Srbiji ništa nije osetio — ni na jednoj pumpi, ni u zdravstvu, ni u lancima snabdevanja. Nikoga nije zabolela glava, jer ste mislili da ćemo to lako rešiti. A mi smo se dobro pripremili: u rezervama, u vojsci, u svemu što je traženo“, naveo je predsednik.

On je podsetio da je Srbija obezbedila punu stabilnost u osnovnim zalihama — „Hrana nam je na nivou od 100 odsto, goriva imamo više nego ikada. U vojnim rezervama trenutno ima 25.000 tona dizela“, rekao je Vučić i dodao da će, ukoliko bude potrebe, deo tih količina biti usmeren i na civilne potrebe.

Osvrnuo se i na bezbednosni sektor, navodeći da je još pre dve godine tražio da policija formira sopstvene rezerve goriva.

„Tražio sam da policija obezbedi rezerve, ali oni nemaju ništa“, upozorio je predsednik.

Prema njegovim rečima, Ministarstvo zdravlja u potpunosti funkcioniše na dizelu, a deo rezervi vojske biće preusmeren ukoliko za tim bude bilo potrebe.

Vučić je nastavio izlaganje ukazujući da u aktuelnoj situaciji nema prostora za odlaganje ili neodlučnost. „Tu ne sme da stane ništa“, poručio je predsednik, prelazeći na objašnjenje događaja iz prethodnih dana.

Objasnio je da su Sjedinjene Američke Države postavile rok za uspostavljanje nove vlasničke strukture u NIS-u. Taj rok ističe u februaru, a odnosi se na trajno preuređenje vlasništva. Kako je dodao, ne želi da komentariše moralnu dimenziju američke odluke, jer je, kako kaže, „svima jasno šta misli o tome“.

Pored toga, ukazao je da Srbija ne može da koristi naftovod JANAF. „Hrvati su, sat vremena pre nego što su uvedene sankcije, prekinuli dovod nafte. Ni sekundu nisu hteli da rizikuju, iako su na nama zarađivali po 50 miliona evra godišnje“, naveo je predsednik.

Vučić je zatim istakao da Srbija sve vreme rizikuje zbog odnosa koji ima prema Rusiji. „Rizikuju i naše banke“, upozorio je. Prema njegovim rečima, američki zvaničnici upozorili su ga na opasnost koja preti finansijskim institucijama u Srbiji.

„Molio sam za još sedam–osam dana. Mislim da sam to uspeo da dobijem. Očekujem danas potvrdu da naše banke mogu da rade. To nikada ne možete da dobijete zvanično, ali su Amerikanci do sada poštovali usmene dogovore“, otkrio je Vučić.

Predsednik je naglasio da Srbija mora da se zaštiti kako finansijski sistem ne bi bio ugrožen. Obratio se ministru finansija: „Razumem, Siniša, tvoju nervozu, ali nemoj da je širiš.“

Upozorio je da se mora hitno delovati. „Sagledajte i kupite benzin što pre. Ako treba — radite rebalans. Vanredne su okolnosti, sazivajte Skupštinu. Moramo imati dovoljno rezervi. Izdvoj 60 miliona za to. Dodajte i dodatni dizel, za svaki slučaj“, poručio je predsednik.

Poseban zadatak uputio je guvernerki Narodne banke Srbije, Jorgovanki Tabaković, kojoj je naložio da razgovara sa ruskom stranom. „Imamo par dana da rešimo određena pitanja“, rekao je Vučić.

Izrazio je nadu da će azijski i evropski partneri uspeti u pregovorima sa Rusijom. Dodao je da će Srbija potpisati sve što je neophodno i poslati Americi na odobrenje.

„Posle 13. februara mi smo u totalnom kolapsu“, upozorio je.

Vučić je naglasio da će moliti SAD za podršku, kako bi rafinerija mogla da nastavi da funkcioniše. Ukoliko partneri ne prihvate ponuđenu cenu, iako Srbija nije „ruski izbor“, država će, kako je naglasio, biti primorana da ponudi bolju cenu.

„Specijalna operacija mora da se izvede — to moram da napomenem Jorgovanki“, kazao je predsednik, naglasivši da Srbija mora da izbegne scenario koji bi ličio na otimanje imovine.

„Mi ne želimo da otmemo ništa. To je većinski ruska imovina, oni odlučuju, ali mi imamo pravo na život. Moramo da iscrpimo sve mogućnosti.“

Završio je porukom da država nema više vremena: „Odluka mora da bude doneta u narednih sedam dana. Nemamo šta više da čekamo.“

Vučić je poručio da, ukoliko se ne postigne dogovor oko kupoprodajne cene, Srbija mora biti spremna da ponudi bolju ponudu od konkurenata.

„Iako mi nismo ruski izbor, neki drugi jesu. Ali ako oni ne prihvate ponuđenu cenu, mi moramo da damo bolju. Za to su nam potrebni razgovori sa svim finansijerima. A ako rešenja ne bude — ma koliko koštalo — naći ćemo novac. Razgovaraćemo sa Evropljanima“, naglasio je predsednik.

Podsetio je da će država morati da sprovede „specijalnu operaciju“ o kojoj je već razgovarano sa guvernerkom Jorgovankom Tabaković, ukoliko se pokaže da je to jedini put.

„Obavestićemo građane ako to bude prihvaćeno. Želim po svaku cenu da izbegnem nacionalizaciju i konfiskaciju. To nije naše — to je većinski rusko. Oni imaju pravo da odlučuju, ali mi imamo pravo da živimo“, poručio je Vučić.

Dodao je da Srbija nije uradila ono što su, kako je naveo, učinile sve zemlje u regionu — „Bugarska, Rumunija…“.

„Mi imamo sedam dana da donesemo odluku“, rekao je predsednik.

Vučić je zatim izneo podatke o trenutnim rezervama goriva.

„Prokomentarisaću kolike su nam zalihe sada. Operativne rezerve NIS-a iznose: benzina 7.200 tona, dizela 33.000 tona. Zamislite, Vojska nam ima rezerve skoro koliko NIS. Kerozina ima 3.800 tona. U Vojsci raspolažemo sa 15.000 tona rezervi.“

Pored operativnih rezervi, predsednik je naveo i podatke o stanju u danima.

„To što nisu operativne rezerve — stanje u danima: imamo 50.000 tona benzina i više od 90.000 tona dizela.“

Obraćajući se ministru finansija Siniši Malom, Vučić je poručio da mora da se obezbedi dodatna količina mazuta.

„I zamolio bih vas — Vrbas, Jagodina, Beograd — počnite da plaćate račune toalama. Da ne moram sada javno da govorim. Ili ćemo početi da menjamo sve na svim mestima“, poručio je predsednik.

Upozorio je i direktora „Srbijagasa“, Dušana Bajatovića, da mora da završi poslove koji se godinama odlažu.

„Bajatoviću, zbog gasa, zamolio bih vas da uradite ono što niste uradili pet godina. Završite gas za Valjevo i Aleksandrovac–Tutin“, naglasio je Vučić.

Predsednik Vučić najavio je da će tokom dana voditi razgovore sa potencijalnim azijskim i evropskim partnerima Rusije. Naglasio je da će od tih razgovora zavisiti dalji tok rešavanja vlasničkog pitanja u NIS-u.

„Zamolićemo ih da se brzo dogovore oko cene. Ako se ne dogovore, mi ćemo ponuditi višu cenu, samo da bismo mogli da kupimo to. Želimo čak i da preplatimo, ali ne želimo da otimamo nikome ništa. Neću da učestvujem u igrama otimačine ili uzimanja novca samo zato što nam se neko ne sviđa“, naglasio je predsednik.

Istakao je da je suština u tome da sistem mora da funkcioniše. „Platićemo više, ali moramo da radimo. I rafinerija i NIS moraju da rade! A što se tiče onoga što sam govorio o policiji i rezervama — sledeći put me slušajte“, poručio je Vučić.

Obraćajući se građanima, predsednik je istakao da nema razloga za strah ili uznemirenost.

„Proći će još 30 dana, a vi nećete ništa osetiti. Ali će država početi da oseća probleme. Vi ne morate da brinete — biće dovoljno svega. Ali, naravno, to neće proći bez posledica po našu zemlju“, rekao je Vučić.

Predsednica Narodne skupštine Ana Brnabić poručila je da će parlament biti spreman da hitno reaguje ukoliko bude potreban rebalans budžeta.

Vučić je na kraju istakao da se Rusiji mora omogućiti da do poslednjeg trenutka sama proda svoj udeo u NIS-u.

„Moramo im dati tu šansu. Ne smemo da idemo u nacionalizaciju“, dodao je predsednik.

Mali: Situacija sa NIS-om direktno ugrožava našu privredu

Ministar finansija Siniša Mali ocenio je da trenutna situacija sa Naftnom industrijom Srbije direktno ugrožava sve ključne aspekte srpske privrede.

„Naš privredni rast, stabilnost, kreditni rejting — sve je to dovedeno u pitanje. Mi smo jedina zemlja u regionu koja ima investicioni kreditni rejting, a ova situacija ugrožava bukvalno sve što možete da zamislite. Znam, predsedniče, da ste svesni toga. I bez obzira na vaše moralne obzire, mislim da moramo da razmišljamo o sebi i da preduzmemo određene korake. Mnogi razmišljaju kao i ja, samo ne znam zašto to ne govore“, poručio je Mali.

On je dodao da je Srbija sve vreme imala korektnu saradnju sa ruskim partnerima i da je prihvatala sve njihove predloge, ali da sa druge strane nije dobila nijednu inicijativu za zajedničko traženje rešenja.

„Apsolutno smo sarađivali sa Rusima, podržali smo svaki njihov predlog. A zanimljivo je da oni nikada nisu tražili bilo kakvo zajedničko rešenje sa nama, niti nam ponudili da ga tražimo zajedno. Zato, predsedniče, znam da je ovo teška moralna odluka, ali moramo da razmišljamo o sopstvenim interesima. Svima smo dali šansu, imali obzira prema svima. Ako dođe do prodaje, a ako neki arapski partneri to ne prihvate, bićemo primorani da ponudimo veću cenu. U suprotnom, sve će biti ugroženo“, naglasio je ministar finansija.

Kako je ranije saopšteno, OFAC je nedvosmisleno poručio da Sjedinjene Američke Države žele potpunu promenu vlasničke strukture u delu koji se odnosi na ruske akcionare. Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović navela je da je, uprkos tome, dobijeno ograničeno odobrenje za otpočinjanje pregovora o vlasništvu, koje će važiti do 13. februara.

Očekuje se da će na sednici biti razmotrene moguće opcije države u uslovima kada Vašington insistira na radikalnim promenama, a rok za dogovor je vremenski ograničen. Vlada i predsednik razmatraju model koji bi obezbedio kontinuitet u snabdevanju energentima, očuvanje stabilnosti tržišta i minimizovanje ekonomskih posledica.