Brisel kroji važne projekte

Sarajevo – „Iz fondova pretpristupne pomoći (IPA) Bosna i Hercegovina bi do 2011. trebalo da povuče 440 miliona evra. Ne radi se o novcu, nego o vrednosti projekata koji će se realizovati u BiH, a koji će to projekti biti odlučuje Brisel i to na bazi predloga koji, nakon što ga usvoji, dostavlja Savetu ministara BiH”, kaže direktor Direkcije za evropske integracije BiH Osman Topčagić i napominje da se radi o vrlo složenoj proceduri koja znači bolju i perspektivniju budućnost za BiH i njene građane.

U razgovoru za „Politiku” Topčagić otkriva da su već usvojeni projekti koji će se finansirati novcem namenjenim za 2007. godinu, „potpisan je i verifikovan finansijski sporazum i za ove projekte su raspisani tenderi”. U pitanju su 44 projekta za koje se opredelila Evropska komisija u čijoj nadležnosti je konačni odabir, kao i „sve drugo, osim kandidovanja projekata”. Što se tiče prošle godine do sada je obavljeno, otprilike, pola posla. Prema Topčagićevim rečima projektovanje je završeno, Brisel je prihvatio 24 projekta, „priprema se finansijski sporazum za njihovu realizaciju i čim bude verifikovan, odnosno potpisan sledi raspisivanje tendera”.

„Mi trenutno radimo na pripremi IPA projekata u koje će biti uložen novac planiran za ovu godinu. Projektovanje bi trebalo da bude završeno do kraja marta, nakon čega predlog šaljemo u Brisel i o njemu će se zvanično odlučivati na ovogodišnjoj IPA konferenciji koja će biti održana u septembru”, objašnjava Topčagić potpuno uveren da će BiH za ovu godinu dobiti 78 miliona evra, jer „ne vidim razlog zbog kojeg bi moglo biti drugačije“. Međutim, sama činjenica da su na početku 2009. godine aktuelni tenderi za projekte u koje će se ulagati novac predviđen za 2007. upućuje na zaključak da se poprilično kasni, što ne negira ni naš sagovornik. On podseća da je „primena IPA kasnila i u institucijama Evropske unije”, ali isto tako priznaje da je „tom kašnjenju kumovala i spora implementacija u BiH”. Istovremeno konstatuje da su druge države u regionu napravile korak više, „verovatno su tendere za projekte ili završile, ili su u završnoj fazi”.

Problem s kojim se suočila BiH i na čije rešavanje je trošeno dragoceno vreme je pitanje poreza na dodatnu vrednost. Naime, izuzimanje IPA projekata od PDV-a, kao što je na kraju i učinjeno, podrazumevalo je provođenje određenih zakonskih procedura, a što praktično znači i dodatno vreme. Zamenik ministra finansija i trezora BiH Fuad Kasumović smatra da je „neoporezivanje projekata dobra i korisna stvar”, jer to, u konkretnom slučaju, znači „projekat više”, budući da se neće plaćati PDV po stopi od 17 odsto. Predsedavajući Komisije za evropske integracije EU Halid Genjac ukazuje na još jedan problem koji, tvrdi on, stvaraju entiteti, jer „direktno apliciraju na projekte, bez obzira što znaju da je to u nadležnosti samo države”. Prema njegovom mišljenju „u pitanju je neozbiljnost na koju Evropska komisija odgovara tako što vraća programe koji stignu iz entiteta”, a u suštini to je i „nepotrebno usporavanje procesa apliciranja.”