Брисел кроји важне пројекте

Сарајево – „Из фондова претприступне помоћи (ИПА) Босна и Херцеговина би до 2011. требало да повуче 440 милиона евра. Не ради се о новцу, него о вредности пројеката који ће се реализовати у БиХ, а који ће то пројекти бити одлучује Брисел и то на бази предлога који, након што га усвоји, доставља Савету министара БиХ”, каже директор Дирекције за европске интеграције БиХ Осман Топчагић и напомиње да се ради о врло сложеној процедури која значи бољу и перспективнију будућност за БиХ и њене грађане.

У разговору за „Политику” Топчагић открива да су већ усвојени пројекти који ће се финансирати новцем намењеним за 2007. годину, „потписан је и верификован финансијски споразум и за ове пројекте су расписани тендери”. У питању су 44 пројекта за које се определила Европска комисија у чијој надлежности је коначни одабир, као и „све друго, осим кандидовања пројеката”. Што се тиче прошле године до сада је обављено, отприлике, пола посла. Према Топчагићевим речима пројектовање је завршено, Брисел је прихватио 24 пројекта, „припрема се финансијски споразум за њихову реализацију и чим буде верификован, односно потписан следи расписивање тендера”.

„Ми тренутно радимо на припреми ИПА пројеката у које ће бити уложен новац планиран за ову годину. Пројектовање би требало да буде завршено до краја марта, након чега предлог шаљемо у Брисел и о њему ће се званично одлучивати на овогодишњој ИПА конференцији која ће бити одржана у септембру”, објашњава Топчагић потпуно уверен да ће БиХ за ову годину добити 78 милиона евра, јер „не видим разлог због којег би могло бити другачије“. Међутим, сама чињеница да су на почетку 2009. године актуелни тендери за пројекте у које ће се улагати новац предвиђен за 2007. упућује на закључак да се поприлично касни, што не негира ни наш саговорник. Он подсећа да је „примена ИПА каснила и у институцијама Европске уније”, али исто тако признаје да је „том кашњењу кумовала и спора имплементација у БиХ”. Истовремено констатује да су друге државе у региону направиле корак више, „вероватно су тендере за пројекте или завршиле, или су у завршној фази”.

Проблем с којим се суочила БиХ и на чије решавање је трошено драгоцено време је питање пореза на додатну вредност. Наиме, изузимање ИПА пројеката од ПДВ-а, као што је на крају и учињено, подразумевало је провођење одређених законских процедура, а што практично значи и додатно време. Заменик министра финансија и трезора БиХ Фуад Касумовић сматра да је „неопорезивање пројеката добра и корисна ствар”, јер то, у конкретном случају, значи „пројекат више”, будући да се неће плаћати ПДВ по стопи од 17 одсто. Председавајући Комисије за европске интеграције ЕУ Халид Гењац указује на још један проблем који, тврди он, стварају ентитети, јер „директно аплицирају на пројекте, без обзира што знају да је то у надлежности само државе”. Према његовом мишљењу „у питању је неозбиљност на коју Европска комисија одговара тако што враћа програме који стигну из ентитета”, а у суштини то је и „непотребно успоравање процеса аплицирања.”