Država stočarima izmakla premije

Bosut – Za proizvodnju junećeg mesa Miroslav Maksić (30), tovljač iz sela Bosut kod Sremske Mitrovice, čeka premiju od Ministarstva poljoprivrede Srbije. Proizveo je oko 15.500 kilograma junećeg mesa u prošloj godini i trebalo je da od države dobije premiju oko 200.000 dinara. Premija je trebalo da bude isplaćena do septembra prošle godine, pa odložena, a sada iz Ministarstva poljoprivrede poručuju da će premija biti isplaćena tokom 2009. Danas Maksić ima, ponovo, u tovu 28 junadi, ali, više ne može da računa na premiju.

– Da bih utovio tele od 140 kilograma na 500 kilograma treba deset meseci rada, 1.500 kilograma deteline i još toliko kukuruza. Uz to ide sojina i suncokretova sačma, pa veterinarska zaštita, a kad ga utovim tek onda sam na muci. Kome i kako prodati, kad ništa nije organizovano, već nakupci vršljaju kroz sela i samo gledaju kako da prevare. A onda prijaviš premiju i računaš i na taj novac, da kreneš u novi turnus tova, a pare ne stižu – jada se Miroslav.

Maksići su, pre ulaska u posao sa tovom junadi, podigli kredit i sazidali štalu. Na pet hektara svoje zemlje i još toliko uzetih u arendu proizvode kukuruz i detelinu za tov. Svi su u tom poslu, Miroslav, otac Milan, majka Cvijeta i supruga Dragana. U štali posla ima od jutra do večeri.

– Posao jeste težak, ali je još teža neizvesnost u ovom poslu. Priča se kako je juneće meso traženo i u izvozu, a u stvari sve ostaje samo na priči. Proizvedem pet vagona svog kukuruza, toliko i detelinskog sena, seno dokupim, kupujem sojinu i suncokretovu sačmu, ali, kad ulazim u posao, nemam ništa sigurno, ni kome ću meso prodati, a ni izdaleka ne znam po kojoj ceni. Kako odrežu nakupci, tako ide. Neko se zapravo bogati na našoj muci – kaže Miroslav.

Maksićima je tov junadi osnovno zanimanje. Ne kuka Miroslav što se premija ukida, krivo mu je što država ne isplaćuje ono što je već obećala, što zateže i oteže i tako i njemu remeti proizvodni ciklus.

– Kad je trebalo da dobijem premiju, iznos u dinarima je vredeo oko 3.000 evra, a sada je već pao na oko dve hiljade. Nema ništa sigurno, ništa organizovano, neće država da stane iza seljaka, da nam pomogne, da znamo da će naša roba imati kupca, po tržišnoj ceni, naravno, ali, kad je uređeno tržište, ne mogu ni cene oscilirati toliko da ja stalno budem na gubitku – zaključuje Miroslav Maksić.