Држава сточарима измакла премије

Босут – За производњу јунећег меса Мирослав Максић (30), товљач из села Босут код Сремске Митровице, чека премију од Министарства пољопривреде Србије. Произвео је око 15.500 килограма јунећег меса у прошлој години и требало је да од државе добије премију око 200.000 динара. Премија је требало да буде исплаћена до септембра прошле године, па одложена, а сада из Министарства пољопривреде поручују да ће премија бити исплаћена током 2009. Данас Максић има, поново, у тову 28 јунади, али, више не може да рачуна на премију.

– Да бих утовио теле од 140 килограма на 500 килограма треба десет месеци рада, 1.500 килограма детелине и још толико кукуруза. Уз то иде сојина и сунцокретова сачма, па ветеринарска заштита, а кад га утовим тек онда сам на муци. Коме и како продати, кад ништа није организовано, већ накупци вршљају кроз села и само гледају како да преваре. А онда пријавиш премију и рачунаш и на тај новац, да кренеш у нови турнус това, а паре не стижу – јада се Мирослав.

Максићи су, пре уласка у посао са товом јунади, подигли кредит и сазидали шталу. На пет хектара своје земље и још толико узетих у аренду производе кукуруз и детелину за тов. Сви су у том послу, Мирослав, отац Милан, мајка Цвијета и супруга Драгана. У штали посла има од јутра до вечери.

– Посао јесте тежак, али је још тежа неизвесност у овом послу. Прича се како је јунеће месо тражено и у извозу, а у ствари све остаје само на причи. Произведем пет вагона свог кукуруза, толико и детелинског сена, сено докупим, купујем сојину и сунцокретову сачму, али, кад улазим у посао, немам ништа сигурно, ни коме ћу месо продати, а ни издалека не знам по којој цени. Како одрежу накупци, тако иде. Неко се заправо богати на нашој муци – каже Мирослав.

Максићима је тов јунади основно занимање. Не кука Мирослав што се премија укида, криво му је што држава не исплаћује оно што је већ обећала, што затеже и отеже и тако и њему ремети производни циклус.

– Кад је требало да добијем премију, износ у динарима је вредео око 3.000 евра, а сада је већ пао на око две хиљаде. Нема ништа сигурно, ништа организовано, неће држава да стане иза сељака, да нам помогне, да знамо да ће наша роба имати купца, по тржишној цени, наравно, али, кад је уређено тржиште, не могу ни цене осцилирати толико да ја стално будем на губитку – закључује Мирослав Максић.