EU pritisla, Podgorica popustila: Rusima vize za svaki ulazak u Crnu Goru

Crna Gora će u potpunosti revidirati svoj vizni režim i uskladiti ga sa propisima Evropske unije, što će značiti uvođenje viza za državljane Rusije, najavio je premijer Milojko Spajić u intervjuu za Euronews. Ova promena predstavlja značajan zaokret u odnosu na decenije liberalnog ulaska ruskih turista, ali i jedan od ključnih koraka Podgorice ka pristupanju Evropskoj uniji.

„Čak i bez statusa članstva u EU, mi već poslujemo kao država članica. U potpunosti usklađujemo našu viznu politiku sa politikom Evropske unije“, izjavio je Spajić.

Prema važećim pravilima, ruski državljani mogu da borave u Crnoj Gori do 30 dana bez vize. Novi režim podrazumevaće vize po uzoru na šengenski sistem – bez mogućnosti višestrukog ulaska, što je Evropska komisija već zabranila Rusima 6. novembra. To će značiti da će morati da prikupljaju dokumenta za svako pojedinačno putovanje.

Premijer je istakao da su Rusi „samo jedna od grupa“ posetilaca, te da je njihova uloga u turističkoj strukturi poslednjih godina značajno opala.

„Sada ima manje ruskih turista nego što ih je nekada bilo. Količina nekretnina koju su posedovali pre 15–20 godina bila je znatno veća“, dodao je Spajić.

Prema podacima koje je ranije objavio Komersant, ruski turisti čine 7–10% ukupnog broja gostiju u zemlji, ali interesovanje opada i zbog nedostatka direktnih letova. Artur Muradjan iz Udruženja turističkih operatera Rusije upozorava da bi potpuna primena šengenskih pravila mogla dodatno da umanji turistički priliv.

Crnogorski predsednik Jakov Milatović je još u oktobru za Politico izjavio da će zemlja „uskoro morati da uvede vize za Ruse“, ali da vlasti nastoje da taj proces odlože kako bi se „zaštitio turistički sektor“. Ipak, sa ambicijom da zatvore sva poglavlja pristupanja EU, vlasti u Podgorici sada ubrzavaju usaglašavanje sa evropskom viznom politikom.

Političke tenzije sa Moskvom

Od izbijanja ukrajinskog sukoba, Crna Gora se priključila sankcijama protiv Rusije i redovno šalje pakete vojne pomoći Kijevu. Rusija je uvrstila Podgoricu na listu „neprijateljskih zemalja“.

Poslednjih nedelja tenzije rastu. Crnogorsko Ministarstvo spoljnih poslova pozvalo je 17. novembra ruskog ambasadora Aleksandra Lukašika zbog „mešanja u unutrašnje stvari“ nakon što je kritikovao odluku parlamenta da vojsku uključi u NATO jedinicu NSATU.

Moskva je odgovorila oštro. Portparolka Ministarstva spoljnih poslova Rusije Marija Zaharova izjavila je 20. novembra da su ruski ambasadori postali „meta kampanje Zapada“.

„Ovo je fundamentalno pogrešan i opasan pristup… Ceo ovaj progon diplomata protivreči međunarodnoj praksi i demokratskim normama, uključujući Univerzalnu deklaraciju o ljudskim pravima i Bečke konvencije“, naglasila je Zaharova, prema izveštaju TASS-a.

Ona je dodala da „svaka izjava ruskog diplomate izaziva bolnu reakciju na Zapadu“, optužujući evropske zemlje za rusofobičnu kampanju i sistematsko prikrivanje informacija od sopstvene javnosti.

Rusi prodaju nekretnine i okreću se drugim destinacijama

Prema rečima Mihaila Bulanova iz agencije Tranio, Rusi su se u Crnu Goru 2023–2025. putovali „upola manje nego 2021.“, a mnogi su počeli i da rasprodaju svoju imovinu zbog viznih ograničenja i političkih tenzija.

Istovremeno, evropski turisti biraju zemlje Šengena, što dodatno opterećuje crnogorski turistički sektor.

Očekivana primena evropskih viznih pravila prema Rusiji biće jedan od najtežih testova za crnogorsku turističku industriju, ali i jasan signal Briselu da Podgorica ostaje dosledno na evropskom kursu. Rusija, s druge strane, uvodi oštriju retoriku i optužuje Crnu Goru da sledi „rusofobičnu politiku Zapada“, što će, po svemu sudeći, produbiti diplomatske tenzije između dve zemlje.