Srpsku šumotresavu čuvaju i hvatači magle

Tara – Svakojake prirodne retkosti čuva u svojim nedrima planina Tara, čiji je jedan od najvrednijih lokaliteta šumotresava Crveni potok – u svetu redak primer spoja tresetišta, prašumskog ekosistema i Pančićeve omorike. Uvek vlažno, ovo dragoceno stanište staro oko 10.000 godina ima slojeve treseta debljine i do četiri metra.

U Mitrovcu, u središnjem delu Tare, nalazi se ovo tresetište, jedno od poslednjih očuvanih (zahvata oko 20 hektara). O Crvenom potoku, u naše doba zaštite prirodnih retkosti najšumovitije srpske planine, staraju se stručnjaci Nacionalnog parka „Tara” i beogradskog Biološkog fakulteta primenom inovativnih tehnologija. Takvi su, uz ostale, hvatači magle – postavljeni na ivicama šumotresave da sakupljaju vlagu iz vazduha za opstanak belih mahovina, ključnih za stvaranje treseta i trajanje ovog ekosistema.

NP „Tara” započeo je tokom prošle godine aktivnosti na očuvanju i obnovi Crvenog potoka. Posađeno je 40 sadnica Pančićeve omorike, postavljeni su hvatači magle, zasejane autohtone mahovine proizvedene u laboratoriji, uklanja se agresivna vegetacija (osobito divlja kupina)... Ujedno, u partnerstvu s Biološkim fakultetom, uz finansijsku podršku Švedske u okviru inicijative „EU za Zelenu agendu u Srbiji”, sproveden je projekat „Obnova vlažnih staništa u NP ’Tara’ primenom inovativnih tehnologija”.

Projekat je, saopštili su ovde, usmeren na očuvanje i revitalizaciju ekosistema šumotresave Crveni potok, jednog od najređih i najvrednijih prirodnih staništa u Srbiji. Posebnu vrednost daje mu pojava saživota Pančićeve omorike i belih mahovina, što predstavlja prirodnih fenomen koji se ne sreće drugde u svetu.

„Glavni cilj projekta bio je očuvanje prirodne ravnoteže i biološke raznovrsnosti kroz primenu savremenih i ekološki održivih rešenja, poput hvatača magle. Pored tehnoloških mera, realizovane su i aktivnosti biološke restauracije: sadnja četiri vrste bele mahovine u saradnji s Biološkim fakultetom, kao i postavljanje edukativnih tabli koje posetiocima približavaju značaj tresava i njihovu ulogu u ublažavanju klimatskih promena. Projekat je obuhvatio i uklanjanje dotrajalog mobilijara i postavljanje zaštitne ograde kako bi se sprečilo narušavanje staništa usled poseta turista”, objavili su u NP „Tara”.

O izuzetnim vrednostima Crvenog potoka, kao i druge poznate tresave na Tari zvane Mala Batura, pisali su stručnjaci u knjigama i monografijama, označavajući ih kao vlažna, a retka pribežišta borealnih vrsta (sa severa, iz tajgi) na krajnjem jugu njihovog areala. Beleže da je Crveni potok nazvan po istoimenom potoku koji teče preko crvene gline i tako dobija tu boju. Prašumski deo ove šumotresave nastanjuju retke biljke, poput vrećastog kaćuna, i životinje (kao što su planinska rovčica i troprsti detlić).