Српску шумотресаву чувају и хватачи магле

Тара – Свакојаке природне реткости чува у својим недрима планина Тара, чији је један од највреднијих локалитета шумотресава Црвени поток – у свету редак пример споја тресетишта, прашумског екосистема и Панчићеве оморике. Увек влажно, ово драгоцено станиште старо око 10.000 година има слојеве тресета дебљине и до четири метра.

У Митровцу, у средишњем делу Таре, налази се ово тресетиште, једно од последњих очуваних (захвата око 20 хектара). О Црвеном потоку, у наше доба заштите природних реткости најшумовитије српске планине, старају се стручњаци Националног парка „Тара” и београдског Биолошког факултета применом иновативних технологија. Такви су, уз остале, хватачи магле – постављени на ивицама шумотресаве да сакупљају влагу из ваздуха за опстанак белих маховина, кључних за стварање тресета и трајање овог екосистема.

НП „Тара” започео је током прошле године активности на очувању и обнови Црвеног потока. Посађено је 40 садница Панчићеве оморике, постављени су хватачи магле, засејане аутохтоне маховине произведене у лабораторији, уклања се агресивна вегетација (особито дивља купина)... Уједно, у партнерству с Биолошким факултетом, уз финансијску подршку Шведске у оквиру иницијативе „ЕУ за Зелену агенду у Србији”, спроведен је пројекат „Обнова влажних станишта у НП ’Тара’ применом иновативних технологија”.

Пројекат је, саопштили су овде, усмерен на очување и ревитализацију екосистема шумотресаве Црвени поток, једног од најређих и највреднијих природних станишта у Србији. Посебну вредност даје му појава саживота Панчићеве оморике и белих маховина, што представља природних феномен који се не среће другде у свету.

„Главни циљ пројекта био је очување природне равнотеже и биолошке разноврсности кроз примену савремених и еколошки одрживих решења, попут хватача магле. Поред технолошких мера, реализоване су и активности биолошке рестаурације: садња четири врсте беле маховине у сарадњи с Биолошким факултетом, као и постављање едукативних табли које посетиоцима приближавају значај тресава и њихову улогу у ублажавању климатских промена. Пројекат је обухватио и уклањање дотрајалог мобилијара и постављање заштитне ограде како би се спречило нарушавање станишта услед посета туриста”, објавили су у НП „Тара”.

О изузетним вредностима Црвеног потока, као и друге познате тресаве на Тари зване Мала Батура, писали су стручњаци у књигама и монографијама, означавајући их као влажна, а ретка прибежишта бореалних врста (са севера, из тајги) на крајњем југу њиховог ареала. Бележе да је Црвени поток назван по истоименом потоку који тече преко црвене глине и тако добија ту боју. Прашумски део ове шумотресаве настањују ретке биљке, попут врећастог каћуна, и животиње (као што су планинска ровчица и тропрсти детлић).