„Nula” najtraženija

Prema anketi časopisa za popularizaciju nauke „Kroz prostor i vreme”, najveću pažnju čitalačke publike naklonjene naučno-popularnim temama u 2008. godini privukla je knjiga „Nula: istorija opasnih ideja” matematičara i novinara Čarlsa Sifea. Ova knjiga je objavljena krajem 2007. godine i za samo godinu dana uspela je da izazove veliku pažnju i po čitanosti prevaziđe uvek popularne naslove ovog žanra: „Kratku povest vremena”, „Teoriju svega” i „Kosmos u orahovoj ljusci” Stivena Hokinga.

Knjiga „Nula: istorija opasnih ideja” prati istoriju „broja koga nema” od njegovog rođenja kao istočnjačkog filozofskog koncepta do nule kao mehanizma za rešenje misterije crnih rupa. Naučnici starog Vavilona su izmislili nulu, stari Grci su je zabranili; Hindu tradicija ju je obožavala, a crkva je nulu koristila u borbi protiv jeretika. U prošlosti je moć nule proglašavana demonskom da bi od vremena prosvetiteljstva postala najznačajnije oruđe matematike. Elegantna, duhovita i prosvetljujuća, knjiga „Nula: istorija opasnih ideja” predstavlja privlačan i zanimljiv ogled o najčudnijem od svih brojeva u univerzumu i jednom od najvećih paradoksa ljudske misli. Napisana je jednostavnim i jasnim jezikom i sa puno entuzijazma,gotovo nepoznatog među onima koji se usuđuju da objašnjavaju matematiku.

Na listi bestselera popularne nauke u 2008. godini, posle Sifea i Hokinga, slede knjige „Kratka istorija bezmalo svačega” Bila Brajsona, „Euklidov prozor” Leonarda Mlodinova, „Papagajeva teorema” Denija Geđa, „Crne rupe, bebe vaseljene” Stivena Hokinga, „Ajnštajn za neupućene” Karlosa L. Kalea i „Kroz vasionu i vekove” Milutina Milankovića.

K. R.