„Нула” најтраженија

Према анкети часописа за популаризацију науке „Кроз простор и време”, највећу пажњу читалачке публике наклоњене научно-популарним темама у 2008. години привукла је књига „Нула: историја опасних идеја” математичара и новинара Чарлса Сифеа. Ова књига је објављена крајем 2007. године и за само годину дана успела је да изазове велику пажњу и по читаности превазиђе увек популарне наслове овог жанра: „Кратку повест времена”, „Теорију свега” и „Космос у ораховој љусци” Стивена Хокинга.

Књига „Нула: историја опасних идеја” прати историју „броја кога нема” од његовог рођења као источњачког филозофског концепта до нуле као механизма за решење мистерије црних рупа. Научници старог Вавилона су измислили нулу, стари Грци су је забранили; Хинду традиција ју је обожавала, а црква је нулу користила у борби против јеретика. У прошлости је моћ нуле проглашавана демонском да би од времена просветитељства постала најзначајније оруђе математике. Елегантна, духовита и просветљујућа, књига „Нула: историја опасних идеја” представља привлачан и занимљив оглед о најчуднијем од свих бројева у универзуму и једном од највећих парадокса људске мисли. Написана је једноставним и јасним језиком и са пуно ентузијазма,готово непознатог међу онима који се усуђују да објашњавају математику.

На листи бестселера популарне науке у 2008. години, после Сифеа и Хокинга, следе књиге „Кратка историја безмало свачега” Била Брајсона, „Eуклидов прозор” Леонарда Млодинова, „Папагајева теорема” Денија Геђа, „Црне рупе, бебе васељене” Стивена Хокинга, „Ајнштајн за неупућене” Карлоса Л. Калеа и „Кроз васиону и векове” Милутина Миланковића.

К. Р.