Ulična umetnost ulepšava grad

Grafiti, murali, stensili ili crteži nastali pomoću prethodno pripremljenih šablona – neki su od oblika izražavanja mahom mladih ljudi, koji ne žude za institucionalnim priznanjem. Njihova dela zovu se „strit art” odnosno ulična umetnost, a izložena su na neobičnim mestima poput saobraćajnih znakova, šahtova, zidova zapuštenih zdanja...

U Beogradu ih ima nekoliko, rade kao pojedinci i u grupama, a jedino žele da im dela na ulici prežive makar jedan dan. Iako scena ulične umetnosti postoji u prestonici, u poređenju sa svetskim metropolama i dalje je drugorazredna.

Magistar Ljiljana Radošević, istoričar umetnosti specijalizovana za oblast „strit arta”, prenosi iskustva sa konferencija u Helsinkiju i Stokholmu.

– Iako prostorno blizu, ova dva grada imaju potpuno drugačiji stav prema uličnoj umetnosti. U finskoj prestonici postoji politika „ziro tolerans”, pa se sa javnih površina skida bukvalno sve. Grafita gotovo uopšte nema, a nalepnica i ostalih oblika „strit arta” tu i tamo, zbog toga što je grad sterilno čist. Stokholm je potpuno drugačiji, i u njemu ima mnogo odličnih stvari – objašnjava Radoševićeva.

Koliko je Beograd i dalje nezrela sredina za razvoj ulične umetnosti, pokazuje i podatak da ni ovdašnje obrazovne institucije nemaju kapaciteta za obrazovanje stručnjaka iz ove oblasti.

– Moj diplomski rad bio je o grafitima, a magistarska teza o stripu. U oba slučaja mentori su mi ostavljali odrešene ruke da sama istražujem za potrebe rada, pa dokle stignem... Kod nas je oblast „strit arta”, nažalost, još u povoju, a u akademskim institucijama nema eksperata iz ove oblasti, koji bi zainteresovanim mladim ljudima dali smernice za dalje usavršavanje – kaže ona.

Umetnike čija je inspiracija ulica ne drži prostor, pa zbog toga mnogo putuju. Nije retkost da se radovi istih autora vide u Barseloni, Londonu, Portu, Nici ili na primer Stokholmu, a upotreba šablona otvara mogućnost da se ista slika ponovi nebrojeno mnogo puta.

Kao što se i očekuje od moderne umetnosti, njeni autori idu u korak sa tehnološkim napretkom, a međusobno komuniciraju i predstavljaju svoje radove posredstvom Interneta. Posebno je popularan veb-portal „Maj spejs” na kojem se oglašavaju umetnici kad imaju šta da kažu i pokažu.

Posle godina intenzivnog praćenja i proučavanja „strit arta”, Ljiljana Radošević se, kaže, neretko iznenadi i oduševi koliko ljudi mogu biti kreativni.

– U Skandinaviji sam naišla na posebno zanimljiv i jedinstven rad nekih autorki, koje nisam uspela da nađem preko Interneta. One štrikaju šalove sa volanima i šavovima i onda ih tako stavljaju na bandere ili stare postamente za zastave – komentariše ona.

Strah od praznog prostora prati čoveka kroz celu istoriju. Nisu mu se oduprli ni ljudi sa ovih prostora, a svoju savremenu manifestaciju pronalazi i u radovima nekoliko beogradskih umetnika. To su Militza, Kata, TKV, „Ekipa”... Stensile radi „Elektro silaz”, koji je zaslužan za minijaturne radove poput robotića ili onih sa likom Tesle i trenutno je ta grupa umetnika najaktivnija. Prema nekim podacima grafiteri u Beogradu su mahom adolescenti, a ostalim oblicima „strit arta” se bave ljudi koji su uglavnom u ranim tridesetim godinama.