Biser u mraku vremena

Čovek u biti svojoj želi da se raduje, u osnovi te reči jeste rad, pa je logično da je čoveku rad potreban da bi se radovao, navodi u svom uvodniku časopisa „Srpska misao” urednica Dušica Milanović. Najnoviji broj posvećen je našoj tradiciji jer mnoge od nas ne napušta misao da živimo u najlepšoj i najboljoj, svojoj domovini, zaključak je uvodnika.

Časopis objavljuje tekstove i radove naših eminentnih umetnika, naučnika i pregalaca u kulturi, plasira elitne misli bez ograničenja, sa ciljem da srpska misao bude deo svetske, u nadi da će zainteresovati i mlade ljude i pomoći im da se izdignu iznad stvarnosti „koja nas stalno ponižava”.

Tekst „Obezduhovljenost kao znak vremena” profesora dr Darka Tanaskovića otvara najnoviji broj: „Biti čovek znači poštovati dostojanstvo ljudske ličnosti svoga brata čoveka, za šta je temeljni preduslov uvažavati duhovni humus njegovog identiteta.”

Između ostalih, tu je tekst istoričara Branislava Stankovića koji razmatra tradiciju Srba između sna i jave: „Tradicija srpskog naroda zlatna je škrinja prepuna blaga iskovanog u par hiljada godina dugom trajanju kovačnice skrivene u duši i svesti narodnoj.” Vizantolog Oliver Tomić u eseju „Vizantijska i srpska umetnost srednjeg veka” objašnjava da je pojam vizantijske umetnosti među Srbe stigao sa Zapada. Slikarka Jasna Opavska u svom eseju provlači nit koja se proteže kroz sakralnu umetnost Balkana. Vinčanska kultura predstavlja mlađeneolitsku i ranoeneolitsku kulturu.

Esej „Granice kao sudbina” profesora Dragana Simeunovića skreće nam pažnju da živimo u svetu u kojem traje večna borba za prostor i njegovo omeđavanje granicom.

U studiji političkog filozofa Dragoljuba Kojčića otkrivamo „Fenomenologiju čaše”. Čaša je središte događaja. Likovi služe da se ispuni njena sudbina. Pisac i reditelj Petar Zec pita se „kako vratiti zao duh u bocu”: „U zlo doba živimo, razmišljam možemo li se nekako izvući iz ovih ratova, nemira, nespokoja i pretnji atomskom bombom.”

„Srpska teorema u galaksiji” je storija o Milutinu Milankoviću, jednom od najcitiranijih naučnika svih vremena u svetu. Iz pera Ozrena Milanovića saznajemo ko je ovaj srpski matematičar, geofizičar, građevinski inženjer, klimatolog, astronom, osnivač katedre za nebesku mehaniku na Univerzitetu u Beogradu i svetski uvažavan naučnik, poznat po teoriji ledenih doba. Isti autor piše o Milevi Anštajn iznoseći malo poznate činjenice iz njenog života.

Antropolog Bojan Jovanović podseća kakav je bio veliki nesebični darodavac Vladeta Jerotić. Istoričarka Jelena Ševa približava Prvo beogradsko pevačko društvo, koje zahvaljujući ljubavi i požrtvovanju neprekidno traje više od 170 godina i nastavlja da neguje i pokoljenjima prenosi srpsku kulturnu i muzičku zaostavštinu. Tu su i jubilej Etnografskog muzeja, 120 godina trajanja, Pošte Srbije, bezmalo dva veka, Farmagedon Marka Krstića, esej stalnog saradnika Slobodana Reljića, esej profesora Petra Pijanovića, tekst Žarka Ilića, esej Alekse Đilasa, tekst nutricioniste Verice Đokić... U bloku poezije nalaze se neobjavljeni stihovi Matije Bećkovića i priča Ljubivoja Ršumovića „Balada o trosamljenosti”.

Od naslovne strane časopis krase fotografije slika umetnice Danice Baste.