Žetva trske po ledu

Subotica – Nakon dve godine pauze u kojima se jezero Ludaš nije zaledilo, ovog januara nakon što se na jazeru formirala ledena kora mogla je otpočeti seča trske. Meštani naselja Šupljak i Hajduk koje se nalaze neposredno uz jezero, kao i radnici Javnog preduzeća «Palić Ludoš» svakodnevno izlaze na led na jezeru i seku trsku malim kosama ili posebnim motokultivatorom nedavno nabavljenim upravo za ove potrebe.

Za sada je pokošeno oko dve hiljade snopova, ali zbog toga što je u prethodne dve godine žetva trske izostala, smatra se da ove godine «rod» trske nije dovoljno kvalitetan. Uobičajeno je da na na «lošu» trsku otpada oko petine roda, a ove godine biće zapaljeno i uništeno znatno više. Ipak, i ono što preostane biće dovoljno i za potrebe meštana i za prodaju.

– Ima višestruke koristi od seče trske i za jezero i za meštane. Trska služi za pokrivanje krovova na kućama, koristi se u domaćinstvima, a jedan deo ostaje i za prodaju na tržištu, kaže za «Politiku» Dragutin Miljković, direktor JP «Palić Ludaš».

Trska na krovovima kuća posebno je prisutna na etno salašima, u mnogim domaćinstvima od nje se prave ograde, prostirke ili čak ukrasni predmeti. S druge strane, seča trske je dobra za jezero jer se njenim sečenjem smanjuje mogućnost da ona truli u jezeru, a osim toga nakon žetve raste kvalitetnija trska koja se može bolje iskoristiti. Ovo jezersko rastinje predstavlja dobar prirodni filter jezera i prirodno je stanište mnogih retkih ptica te se oko njihovih gnezda seča trske izbegava. Meštani sela Šupljak i Hajdukovo godinama su sami izlazili na jezero i sekli trsku, a od pre nekoliko godina taj posao obavljaju u organizaciji preduzeća «Palić Ludaš» koji je staralac nad jezerom. – Ovo je jedan od načina gde se mi pridružujemo tradicionalnim akcijama meštana i jačamo međusobne kontakte čiji je zajednički cilj upravo briga o značajnom prirodnom dobru.

Gabor Kovač iz Šupljaka objašnjava da kada je dan sa jakim mrazom, što se smatra dobrim vremenom za seču trsku, na jezero izađe po petnaestak radnika koji seku trsku. – Uobičajeno je da 80 odsto trske ostaje meštanima, a ostalo predaju na korišćenje javnom preduzeću. Za snop trske kupci plaćaju oko 70 dinara, međutim, mnogo veća korist je od toga što na ovaj način mi štitimo jezero. Ja sam ovde rođen, ovde sam odrastao i želim da i moja deca ovde ostanu. To će biti moguće samo ukoliko sačuvamo biološku stabilnost Ludaša, kaže Kovač za naš list. Dodaje da bi se korist mogla izvući i od trske slabijeg kvaliteta kada bi imali mašinu za briketiranje, jer briketi trske imaju visoku kalorijsku vrednost.

--------------------------------------

Raj za klizače

Na Ludašu i Paliću formirana je ledena kora debljine od 15 do 20 centimetara. Zaleđena jezera pravi su raj za klizače, ali ona počinje da predstavlja problem za živi svet jezera. Zbog toga se i na Paliću i na Ludašu motornim pilama seku otvori kako bi riba i podvodno bilje imali dovoljno vazduha.