Жетва трске по леду

Суботица – Након две године паузе у којима се језеро Лудаш није заледило, овог јануара након што се на јазеру формирала ледена кора могла је отпочети сеча трске. Мештани насеља Шупљак и Хајдук које се налазе непосредно уз језеро, као и радници Јавног предузећа «Палић Лудош» свакодневно излазе на лед на језеру и секу трску малим косама или посебним мотокултиватором недавно набављеним управо за ове потребе.

За сада је покошено око две хиљаде снопова, али због тога што је у претходне две године жетва трске изостала, сматра се да ове године «род» трске није довољно квалитетан. Уобичајено је да на на «лошу» трску отпада око петине рода, а ове године биће запаљено и уништено знатно више. Ипак, и оно што преостане биће довољно и за потребе мештана и за продају.

– Има вишеструке користи од сече трске и за језеро и за мештане. Трска служи за покривање кровова на кућама, користи се у домаћинствима, а један део остаје и за продају на тржишту, каже за «Политику» Драгутин Миљковић, директор ЈП «Палић Лудаш».

Трска на крововима кућа посебно је присутна на етно салашима, у многим домаћинствима од ње се праве ограде, простирке или чак украсни предмети. С друге стране, сеча трске је добра за језеро јер се њеним сечењем смањује могућност да она трули у језеру, а осим тога након жетве расте квалитетнија трска која се може боље искористити. Ово језерско растиње представља добар природни филтер језера и природно је станиште многих ретких птица те се око њихових гнезда сеча трске избегава. Мештани села Шупљак и Хајдуково годинама су сами излазили на језеро и секли трску, а од пре неколико година тај посао обављају у организацији предузећа «Палић Лудаш» који је старалац над језером. – Ово је један од начина где се ми придружујемо традиционалним акцијама мештана и јачамо међусобне контакте чији је заједнички циљ управо брига о значајном природном добру.

Габор Ковач из Шупљака објашњава да када је дан са јаким мразом, што се сматра добрим временом за сечу трску, на језеро изађе по петнаестак радника који секу трску. – Уобичајено је да 80 одсто трске остаје мештанима, а остало предају на коришћење јавном предузећу. За сноп трске купци плаћају око 70 динара, међутим, много већа корист је од тога што на овај начин ми штитимо језеро. Ја сам овде рођен, овде сам одрастао и желим да и моја деца овде остану. То ће бити могуће само уколико сачувамо биолошку стабилност Лудаша, каже Ковач за наш лист. Додаје да би се корист могла извући и од трске слабијег квалитета када би имали машину за брикетирање, јер брикети трске имају високу калоријску вредност.

--------------------------------------

Рај за клизаче

На Лудашу и Палићу формирана је ледена кора дебљине од 15 до 20 центиметара. Залеђена језера прави су рај за клизаче, али она почиње да представља проблем за живи свет језера. Због тога се и на Палићу и на Лудашу моторним пилама секу отвори како би риба и подводно биље имали довољно ваздуха.