Mir za Ukrajinu i dalje na dugom štapu

Američki predsednik Donald Tramp izjavio je da je dalji tok mirovnih pregovora o Ukrajini i dalje neizvestan, uprkos tome što su, kako je ocenio, „prilično dobri“ razgovori njegovih izaslanika sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom u Kremlju.

Kako prenosi Gardijan, specijalni izaslanik Stiv Vitkof i Trampov zet Džared Kušner razgovarali su sa Putinom u Moskvi u utorak, nakon čega je bio planiran susret sa ukrajinskim pregovaračem Rustemom Umerovim u četvrtak na Floridi.

Obraćajući se novinarima u Ovalnom kabinetu, Tramp je poručio da je utisak  da „Putin želi da postigne dogovor“, ali da ishod pregovora „zavisi od obe strane – jer je za tango potrebno dvoje“. Dodao je i da su se SAD „prilično dobro dogovorile sa Ukrajinom“.

Kremlj je saopštio da je Putin prihvatio delove američkih predloga za okončanje sukoba, ali da „kompromisi još nisu pronađeni“. Naročito sporno ostaje pitanje četiri regiona na koje Rusija polaže pravo.

Ruski zvaničnik rekao je da se još nije došlo do rešenja teritorijalnog spora, bez kojeg Moskva „ne vidi način okončanja krize“.

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski ponovio je da Kijev neće pristati na ustupanje teritorije, ističući da je „dostojanstven mir moguć samo uz poštovanje interesa Ukrajine“. Najavio je i nastavak dijaloga sa Trampovim timom tokom predstojećih susreta u SAD.

Ministar spoljnih poslova Andrij Sibiha bio je oštriji, poručivši Moskvi da „prestane da troši vreme svetu“.

Intenziviranje pregovora dolazi u trenutku kada Ukrajina gubi teritoriju na istoku i suočava se sa najvećim korupcijskim skandalom od početka rata. Šef kabineta Zelenskog, koji je predvodio mirovnu delegaciju, podneo je ostavku nakon pretresa njegovog doma.

Prema rečima Putinovog savetnika Jurija Ušakova, „napredak i karakter razgovora“ direktno su povezani sa nedavnim uspesima ruskih snaga na frontu.

Gardijan podseća da se u novembru pojavio nacrt američkog mirovnog plana koji bi podrazumevao ustupanje dela teritorije Rusiji, ponovno primanje Moskve u G8 i zabranu ulaska Ukrajine u NATO. Taj dokument uznemirio je Kijev i više evropskih prestonica.

EU je potom iznela sopstveni kontrapredlog, posle čega su SAD i Ukrajina u Ženevi predstavile „obnovljeni i poboljšani okvir“ za pregovore.

Putin je u utorak optužio evropske sile da sabotiraju mirovni proces idejama „potpuno neprihvatljivim za Rusiju“, upozorivši da je Moskva spremna da odgovori ako Evropa započne rat.

S druge strane, evropski lideri tvrde da Rusija simulira zainteresovanost za mir. Britanska ministarka spoljnih poslova Ivet Kuper poručila je da Moskva mora „zaustaviti buku i krvoproliće“ i podržati „pravedan i trajan mir“.

Generalni sekretar NATO-a Mark Rute rekao je da će zapadne zemlje nastaviti da šalju vojnu pomoć Ukrajini kako bi se zadržao pritisak na Moskvu.

Evropska komisija saopštila je da ne odustaje od plana da se Ukrajini obezbedi zajam koristeći zamrznutu rusku imovinu, uz mogućnost da se deo sredstava dobije zajedničkim zaduživanjem EU. Odluka je prepuštena liderima Unije, koji će o tome raspravljati krajem meseca, u trenutku kada se Kijev suočava sa rastućom finansijskom krizom.