Da li ima opozicije u Srbiji? Ovo pitanje moglo bi ponovo da se postavi nakon nedavnog izlaska na birališta za vlast u tri opštine, na zapadu, istoku i severu naše zemlje. Sudeći po izbornim rezultatima u Mionici, Negotinu i Sečnju, opozicione političke partije postoje u danu kada se održava glasanje samo kada su njihovi aktivisti na ulici. U javnosti nisu naročito primetni kada se prave izborne liste, a pogotovo ih je teško videti u političkim kampanjama na terenu.

Prilikom izlaska na birališta za lokalne samouprave u ova tri mesta nijedna parlamentarna politička partija, osim Stranke slobode i pravde Dragana Đilasa, nije ni pokušala da ima svoju izbornu listu. To bi moglo da se protumači kao pokušaj kreiranja dobrog alibija, jer opozicija u većini slučajeva nema svoje lokalne odbore. Faktički odluka da podrže tzv. studentsku listu za veliki deo njih bila je jedina opcija, ako se odbaci taktika potpunog bojkota. Visoka funkcionerka Stranke slobode i pravde Marinika Tepić je izjavila da je SSP nastupio samostalno u Mionici, odnosno da nije iskazao podršku listi „Ujedinjeni za Mionicu”.

„Stanovišta smo da nismo mogli da podržimo listu na kojoj se nalazi i Narodna stranka Vladimira Gajića, kao ni Srpski pokret obnove, koji je na republičkom nivou deo vlasti”, pojasnila je Tepićeva za TV N1. Inače, iza liste „Ujedinjeni za Mionicu” stali su studenti koji učestvuju u blokadi. Za razliku od Tepićeve, predsednik Narodnog pokreta Srbije Miroslav Aleksić je istakao da njihovi članovi imaju autonomiju na lokalu, a da su konkretno u Mionici odlučili samo da podrže listu za koju su verovali da ima najveću podršku.

Bilans najnovijeg glasanja samo pojačava utisak da se veliki deo parlamentarne opozicije nalazi na ivici političke provalije i čini se da pokušava da dođe do vazduha da bi mogao politički da preživi. Sve se pretvorilo u svojevrsne gladijatorske igre na opozicionoj sceni. Utisak je da studenti blokaderi otvoreno i neprikriveno imaju distancu i nemalo nepoverenje prema opoziciji. U istraživanjima javnog mnjenja može se videti da nije mali broj ljudi koji ističe da niko ne bi glasao za ovu izbornu listu ukoliko bi se na njoj nalazili, za njih, neprihvatljivi akteri iz opozicionih redova. Štaviše, blokaderi su otišli korak dalje i gotovo da su od opozicije zatražili da se sama sebe odrekne. Odnosno da im u kampanji stavi na raspolaganje svoju stranačku infrastrukturu i najverovatnije izborne posmatrače u narednih skoro godinu dana, što je period u kojem je predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio da će biti održani parlamentarni izbori, rekavši da će to biti u maju ili u decembru 2026, ali da je realnije da budu krajem novembra ili u decembru.

Ukoliko pak opozicionari pruže otpor i pomisle da, uprkos onome što su im blokaderi zadali, izađu sa svojim listama, suočavaju se sa opasnošću da budu optuženi da rade za vlast. Reakcije opozicionih stranaka na ovakvu nezahvalnu dilemu se razlikuju. Od toga da treba pruže bezrezervnu podršku blokaderima, do opcije prema kojoj će ipak samostalno nastaviti svoj put ili udružiti snage radi opstanka na političkoj sceni.

Predsednik stranke Srbija centar Zdravko Ponoš kaže da raspored snaga vidi u samo dve strane – vlast i svi ostali. U drugoj grupi, po njemu, svi imaju isti cilj, nevezano za druge nesporne međusobne razlike. Ponoš kaže da zbog toga mora da se radi na jedinstvu. Na pitanje zašto Srce nije prihvatilo poziv i apel studentskog pokreta da na prvim parlamentarnim izborima ne učestvuje, kao ni druge političke opozicione opcije, Ponoš je kazao da bezrezervne i bezuslovne podrške nema, da su to stavovi koje iznose administratori grupa na društvenim mrežama studenata u blokadi, te da on najpre nije siguran u njihovu autentičnost, kao ni većinski stav. Posebno što ni oni, kako je kazao, i dalje ne znaju ko se nalazi na studentskoj listi. „Nama se stalno spočitava da smo kao opozicija nestali i da se ne vidimo, a ja bih rekao da je nestao rektor Vladan Đokić, za kojeg se govorilo da će biti nosilac studentske liste. Nigde čoveka nema, a borba još traje”, kazao je Ponoš.

Programski direktor agencije „Faktor plus” Predrag Lacmanović kaže da opozicija u Srbiji postoji, ali da je samo prisutna u parlamentu. Za „Politiku” ocenjuje da su nedavni lokalni izbori pokazali da nemaju ni faktičku, ni realnu snagu. „Iako je reč o lokalnim izborima, njihovi rezultati su prilično jasna indikacija da se sadašnja opozicija, bar kada je reč o opozitivnim partijama, nalazi u ozbiljnom problemu. Oni su se još pre nekoliko meseci priklonili studentima blokaderima ili učesnicima protesta, misleći da će im se na taj način približiti i da će na tom talasu zaraditi političke poene. Međutim, u više navrata su ih studenti odbijali, a oni su bili uporni u tome da ih podržavaju i opravdavaju njihove akcije”, kaže Lacmanović.

Dodaje da ih je to „skupo koštalo, jer nisu slušali savete političkih analitičara koji su govorili da ta opcija, koja se zove studentskom, nema jasno definisanu politiku i da nema jasno predstavljene političke kandidate u obliku određenih ličnosti – kojima bi građani na sledećim izborima dali glas”. „Opozicione partije su pod tim balastom popularnosti kod određenog dela javnosti tzv. studentske liste. Bezrezervno su ih podržavali, ne vodeći računa o svom radu i politikama za koje se, bar programski, zalažu”, kaže Lacmanović. Ističe da se rezultati te pogrešne politike sada mogu videti.

„Opozicija je dopustila da ih izbrišu sa političke scene jer je strateški loše nastupila od samog starta kada se videlo da je čitav pobunjeni studentski pokret orkestriran tako da se čitav opozicioni blok doslovno počisti. To je bio jedan od ciljeva ove studentsko-blokaderske liste koji oni nisu krili. Čak su im u internim razgovorima rekli da predstavnici opozicije treba da zaborave da se bave politikom u okviru političkih partija. Uprkos tome, oni su podržavali studentsku opciju, nadajući se čvršćoj saradnji koja je, bar zasad, izostala. Štaviše, oni su krenuli sa ulagivanjem tom studentskom pokretu, pokušavajući da mu se priključe, ali su ih od starta oni odgurivali, čak su i ’Proglas’ stavljali po strani”, navodi Lacmanović.

Dodaje da ipak u poslednje vreme dolazi do promena i sada od strane Zdravka Ponoša ima određenih kritika na njihov račun jer se vidi da nema komunikacije, a besmisleno je da se sadašnja opozicija skloni da bi neki ljudi, za koje i ne znamo ko su, dobili odrešene ruke. „Opozicija je od starta trebalo da kritikuje, recimo, obustavljanje rada fakulteta i srednjih škola, jer se time nanosi ozbiljna šteta društvu. Oni su morali da kritikuju ono što je bilo za kritiku, a podrže ono što je bilo za podršku. Umesto toga, oni su podržavali bez ikakve selekcije sve ono što je protiv Aleksandra Vučića, zanemarujući svoje političke stavove i ideje. To je epilog, jer su prepustili nekom drugom da vodi politiku umesto njih i prilično je neizvesno kako će opozicija dočekati sledeće parlamentarne izbore”, kaže Predrag Lacmanović.

Da nije realno da stranke podrže studente koji učestvuju u blokadi, ocenjuje politički analitičar Branko Radun, koji za „Politiku” kaže da bi to bila prečica za njihov nestanak sa političke scene. Navodi da oni pokušavaju da se zadrže u političkom fokusu građana, prevashodno svojih pristalica, kroz nastavak aktivnosti i formiranje koalicija kojima bi popravili svoj rezultat na eventualnim izborima. „Na prošlim izborima smo imali desnicu koja se nije proslavila, a imali smo i građansku opoziciju koja je osvojila zavidan broj glasova. Kada se vidi kako su prošle neke političke partije koje su samostalno odlučile da izađu na lokalne izbore, a da ne podrže studentsku listu, onda možemo zaključiti da su se prevarili. Obrukali su se. Osvojiti tek nešto više od jedan odsto je baš malo. Nisam siguran da bi se, ukoliko bi bilo moguće da ponovo odlučuju, opredelili da samostalno trče trku”, kaže Radun.

Podseća da je na prošlim izborima 2023. godine neslavno prošao desno orijentisani deo opozicije. Neki su poput Zavetnika odlučili da se priklone vladajućoj koaliciji, neki su, kako kaže, otišli ka Stranci slobode i pravde kao Nova demokratska stranka Srbije, dok su se neki pak opredelili za biznis i napustili politiku.

„To je biračko telo koje čini nešto više od 10 odsto građana. Ona levo opredeljena, građanska opozicija je organizovanija, ima medije, infrastrukturu i uz to dobar deo elite ih podržava, ali to biračko telo je nekako ’pojela’ tzv. studentska lista. Ipak, koliko lokalni izbori pokazuju realno stanje u biračkom telu je pitanje i koliko su oni reprezentativni za Srbiju. Ovi lokalni izbori pokazuju da je tzv. studentska lista jača od opozicije, a desnica je još ranije propala. I sad će biti bitka da li će građanska opozicija uspeti da nešto konkretno uradi jer su sujete lidera velike. Čak i da budu na jednoj listi, to nije dobitna kombinacija. Oni moraju da nađu nekog novog na političkoj sceni, a to nije lako, jer samo tako mogu da pariraju i vlastima i tzv. studentima”, kaže Radun.

Očekuje da će neke opozicione političke partije da se ujedinjuju jer žele da dođu na vlast, ali da će većina partija koje su opoziciono orijentisane prema vlasti sve učiniti da politički prežive, jer se prema relevantnim istraživanjima javnog mnjenja nalaze daleko ispod i ovog smanjenog cenzusa. „Zbog toga je jedan deo opozicije rešio da se fokusira na svoje aktivnosti i pripremi za izbore kroz formiranje koalicija koje na prvi pogled deluju prirodno. Na ovaj način opozicija pokazuje da ne želi da čeka odluku studenata o načinu i formi izlaska na sledeće izbore. Zato očekujem najmanje četiri opozicione kolone”, kaže Radun.

Ukrupnjavanje u trenutnom političkom kontekstu, gde postoji ogroman broj stranaka koje imaju malu, jedva primetnu podršku, verovatno je jedini logičan politički korak, što bi moglo da olakša biračima kako bi se lakše opredelili. Objektivno, sem Stranke slobode i pravde Dragana Đilasa, Nove demokratske stranke Srbije Miloša Jovanovića i pokreta „Kreni–promeni” Save Manojlovića, ostale partije teško da mogu samostalno da pređu cenzus od tri odsto.

Većina opozicionih stranaka čija se centrala nalazi u Beogradu najčešće ima slabije razvijenu partijsku infrastrukturu po zemlji i nemaju odbore u sigurno pola gradova i opština u Srbiji. A sve to neki pokušavaju da nadoknade čestim pojavljivanjem na opozicionim televizijama. Samim tim, njihov potencijal da ugroze vlast na nekim budućim izborima u mnogim slučajevima je samo formalan. Ipak, iako su izbori relativno blizu, sve i da budu za godinu dana, što je najkasniji pominjani termin, čini se da opozicija ima jednačinu sa više nepoznatih. U toku su pripreme, a sva ova dosadašnja ujedinjenja i navodi o zajedničkoj saradnji na izborima su na nivou simbolike.

To su formalni oblici najave zajedništva i grupisanja koji nagoveštavaju da će na vanrednim parlamentarnim izborima biti više opozicionih kolona. Na taj način postoji mogućnost da se dodatno okruni studentsko-blokaderska lista, a mogućnost da se stvori referendumska atmosfera – „za i protiv Vučića” postoji samo kao teoretska. Branko Radun sumnja da će biti samo tri opozicione liste – studensko-blokaderska, građanska leva i desna – i smatra da će se pojaviti mnogo više opozicionih izbornih kolona. Na pitanje šta bi moglo da odluči sledeće parlamentarne izbore, kaže – desnica. „Od toga ko će da pridobije desne glasove zavisiće i rezultat izbora. Tih deset odsto nije malo i kome se oni priklone, ti će da pobede na izborima”, smatra Radun.

Ko će među protivnicima vlasti voditi glavni reč

Predrag Lacmanović ističe da će, prema njegovom iskustvu, parlamentarni izbori biti održani za godinu dana, sa odstupanjem do dva meseca i da očekuje da će na opozicionom bloku biti mnogo više izbornih lista. Naglašava da je teško poverovati da je moguće da na jednoj izbornoj listi budu oni političari koji jednostavno ne mogu da sede zajedno ni u Skupštini Srbije. „Mislim da će, kako vreme bude odmicalo, biti sve više sukoba na tom opozicionom bloku. Poslednji lokalni izbori su pokazali da je opozicija u ozbiljnom problemu. Što se tiče njihovog udruživanja, možda će to doprineti nekom boljem rezultatu, ali svima je jasno da glavnu reč vodi ova, da kažemo, blokaderska struja i pitanje je koliko bi eventualno udruživanje određenih partija moglo da im donese glasova. Ona opoziciona struktura građana će se opredeliti za onu frakciju koja može da osvoji najviše glasova jer joj je glavni cilj obaranje vlasti”, kaže Lacmanović.

Samim tim, dodaje, sadašnje opozicione partije, ma kako da se udruže, teško da će imati neku veću šansu. „Ipak, imaju sreće jer će izbori biti za godinu dana i imaju dovoljno vremena da se izbore za bolji rejting, ali to podrazumeva zdravu i pravu kritiku i vlasti, kao i opozicije, ali će im to biti jako težak zadatak. Vlast će imati dovoljno vremena da dokaže da tzv. studentska opcija nema pravi potencijal za vođenje državom. Videćemo kako će se koja opcija snaći, ali je evidentno da se uprkos geopolitičkim dešavanjima i problemima sa NIS-om u najboljoj poziciji nalazi vladajuća opcija”, ističe Lacmanović.