Novo lice Vašingtona

Od našeg stalnog dopisnika 
Vašington, 19. januara – Ko je danas na vrhu moći u Vašingtonu, viče jedan od ovdašnjih prolaznika dok promiče biciklom. I odgovara, takođe na sav glas: „Najveću moć sada imaju – naša osećanja”.

Vašington deluje, doista, kao da je emocijama prepustio mnoge elemente vlasti, pre nego što ih je novoizabrani predsednik Barak Obama preuzeo. Grad ljudi obično odevenih u tamne boje zvaničnosti deluje kao da je oslobođen službenih stega, ispunjen šarolikostima svake vrste. Uz jedan sasvim novi oblik jednoobraznosti – dobrom raspoloženju, podržanom u iščekivanju da rekordno nepopularni predsednik Džordž Buš konačno preda vlast popularnom Obami.

„Pred njim i celom zemljom su veliki izazovi: rastuća nezaposlenost, nazadovanje privrede, ratovi, potreba da svi dobiju dostojno zdravstveno osiguranje”, kaže za naš list vašingtonski savetnik za menadžment Henri Hajlbrun. Ujedno se rasplamsala nada, dodaje, da „dolaze promene (Obamine) koje će biti od koristi i nama i svetu”.

Kad je kao crnac pobedio za predsednika u državi sa velikom belačkom većinom, može i da ostvari smela izborna obećanja, misle njegovi obožavaoci. Utisak je, povremeno, da se ovdašnje klicanje vođi kao „spasiocu” graniči s preterivanjima u manje usavršenim i kultu ličnosti sklonim sistemima Trećeg sveta. Metju Mora, student političkih nauka sa Univerziteta Merilend, razvejava takva poređenja.

„Učestvovaću na inauguracionoj svečanosti, ali ne zato što podržavam Obamu, već zato što želim da budem učesnik istorijskog događaja. S jedne strane mi se sviđa što će mnogo ljudi pokazati volju da s novim predsednikom više učestvuje u političkom životu, a s druge mi se ne sviđa ni kako je on glasao kao senator, ni većina onih koje je odabrao kao članove vlade, ni kako je reagovao na izraelsku akciju u Gazi, tako da mi se čini da neće biti obećanih promena u američkoj politici”, rekao je Mora vašem dopisniku.

Nacionalna kretanja drugačije vidi Obamin sugrađanin iz Čikaga Derik Levesk. Za „Politiku” kaže da je, posle čitanja Obamine knjige „Odvažnost nade”, na njega „tipovao”, a potom i „prvi put u svojih 35 godina učestvovao u političkoj kampanji i glasao za njega kao boljeg, a ne kao ranije, za nekog ko je manje zlo. „Kod Obame mi se najviše svidelo to što je ukazao da imamo više onog što nas spaja nego razdvaja i da ne mora da prevladava partijska zagriženost”.

Njujorška studentkinja glume Elica Daskalova takođe je zadovoljna izborom Obame, ali primećuje da spektakularna podrška njemu počinje da liči na holivudske filmove. „Nismo li preterali u projektovanju mesijanskog imidža budućeg predsednika i našim očekivanjima premašili mogućnosti jednog čoveka”, pita se i zaključuje da je potreban napor svih građana da bi se postigle „realne promene”.