Ново лице Вашингтона

Од нашег сталног дописника 
Вашингтон, 19. јануара – Ко је данас на врху моћи у Вашингтону, виче један од овдашњих пролазника док промиче бициклом. И одговара, такође на сав глас: „Највећу моћ сада имају – наша осећања”.

Вашингтон делује, доиста, као да је емоцијама препустио многе елементе власти, пре него што их је новоизабрани председник Барак Обама преузео. Град људи обично одевених у тамне боје званичности делује као да је ослобођен службених стега, испуњен шароликостима сваке врсте. Уз једaн сасвим нови облик једнообразности – добром расположењу, подржаном у ишчекивању да рекордно непопуларни председник Џорџ Буш коначно преда власт популарном Обами.

„Пред њим и целом земљом су велики изазови: растућа незапосленост, назадовање привреде, ратови, потреба да сви добију достојно здравствено осигурање”, каже за наш лист вашингтонски саветник за менаџмент Хенри Хајлбрун. Уједно се распламсала нада, додаје, да „долазе промене (Обамине) које ће бити од користи и нама и свету”.

Кад је као црнац победио за председника у држави са великом белачком већином, може и да оствари смела изборна обећања, мисле његови обожаваоци. Утисак је, повремено, да се овдашње клицање вођи као „спасиоцу” граничи с претеривањима у мање усавршеним и култу личности склоним системима Трећег света. Метју Мора, студент политичких наука са Универзитета Мериленд, развејава таква поређења.

„Учествоваћу на инаугурационој свечаности, али не зато што подржавам Обаму, већ зато што желим да будем учесник историјског догађаја. С једне стране ми се свиђа што ће много људи показати вољу да с новим председником више учествује у политичком животу, а с друге ми се не свиђа ни како је он гласао као сенатор, ни већина оних које је одабрао као чланове владе, ни како је реаговао на израелску акцију у Гази, тако да ми се чини да неће бити обећаних промена у америчкој политици”, рекао је Мора вашем дописнику.

Национална кретања другачије види Обамин суграђанин из Чикага Дерик Левеск. За „Политику” каже да је, после читања Обамине књиге „Одважност наде”, на њега „типовао”, а потом и „први пут у својих 35 година учествовао у политичкој кампањи и гласао за њега као бољег, а не као раније, за неког ко је мање зло. „Код Обаме ми се највише свидело то што је указао да имамо више оног што нас спаја него раздваја и да не мора да превладава партијска загриженост”.

Њујоршка студенткиња глуме Елица Даскалова такође је задовољна избором Обаме, али примећује да спектакуларна подршка њему почиње да личи на холивудске филмове. „Нисмо ли претерали у пројектовању месијанског имиџа будућег председника и нашим очекивањима премашили могућности једног човека”, пита се и закључује да је потребан напор свих грађана да би се постигле „реалне промене”.