Izvanredna zagonetka života

5. RSIFF

Džeda, Saudijska Arabija – Bilo je ogromno zadovoljstvo osetiti atmosferu ljubavi i oduševljenja u gotovo prepunom Auditorijumu na Kulturnom trgu 5. RSIFF, prilikom susreta sa ser Entonijem Hopkinsom tokom njegovog učešća u sesiji „Razgovori sa...”

Osamdesetsedmogodišnjem britanskom (velškom) glumcu protok vremena kao da ne može ama baš ništa. Razgovetan, govorljiv, šarmantan, duhovit i harizmatičan, kao magnet je privlačio svakog ponaosob u gledalištu bez obzira kojoj generaciji da pripada. Ser Entonija vole i poznaju svi, od najstarijih filmskih obožavalaca, pa sve do pripadnika takozvane generacije zed. Tokom jednočasovnog razgovora koji je moderirao Radžan Ašor, direktor Laboratorije Crvenog mora, Hopkins se stalno vraćao na jednostavnu poruku, a to je da nije imao osećaj odlučujuće sile u svom životu.

„Moj život je zaista iznad mojih očekivanja. Verujem da ga je neko drugi napisao, jer se osećam najsrećnijim i najzahvalnijim što sam ovde. Sada starim, ali sam još uvek tu i ne znam zašto. To je izvanredna zagonetka života”, izjavio je Hopkins, inače samo jedan od 11 muškaraca koji su osvojili najmanje dva Oskara za najboljeg glumca i glumac sa najdužim razmakom između osvajanja nagrada, za filmove „Kad jaganjci utihnu” 1992. i „Otac” 2021. godine.

Legendarni glumac oduševio je publiku i svojim zanimljivim pričama o nekim od svojih najznačajnijih uloga tokom svoje 60-godišnje karijere. Naravno, tu je nezaobilazna uloga dr Hanibala Lektora u filmu „Kad jaganjci utihnu” Džonatana Demija.

„Moj agent mi je poslao scenario i kada sam ga pročitao mislio sam da je to dečja bajka. Već nakon 10 stranica scenarija bilo mi je jasno kako treba da igram Hanibala – kao mašinu. Taj lik je intelektualni genije, zarobljen u psihotičnom obliku gde nema osećaja za čovečanstvo. On je psihotičar – nema osećaja, ubiće”, govorio je ser Hopkins izgovorivši i niz čuvenih replika iz filma uključujući i onu o „pasulju i Kjantiju”.

Razgovor se postepeno širio i na teme drugih filmova u kojima je učestvovao osvajajući nominacije za Oskara, poput onih za „Ostatak dana” i „Nikson”, i za najboljeg sporednog glumca za filmove „Amistad” i „Dva pape”, da bi onda na mlade glumce u publici preneo savete koje je on svojevremeno dobio od Ketrin Hepbern, Marlona Branda i ser Lorensa Olivijea. Imitirajući Hepbernovu ser Entoni je ispričao šta mu je ona rekla: „Ne moraš da glumiš, samo budi ono što jesi. Imaš dobru kosu i dobra ramena, samo izgovori repliku.” Glumac je potom ispričao kako njegove mlade kolege često imaju tendenciju da mrmljaju. „Ne znam da li pokušavaju da imitiraju Marlona Branda”, rekao je da bi odmah potom počeo i njega da imitira. „Brando je bio najveći tehničar od svih, razumeo je sve”, dodao je Hopkins, otkrivši i nekoliko predstojećih uloga u filmovima

„Ibelin” Mortena Tilduma i trkačku dramu „Maserati: Braća” Bobija Moreska. Za kraj se nešto duže zadržao na ulozi koju će uskoro imati u trileru „Žena i pas” Gaja Ričija. „On je najzanimljiviji reditelj sa kojim sam ikada radio”, rekao je Hopkins, opisujući ovog britanskog filmskog stvaraoca kao „čudnog genija”.

 U poslepodnevnim satima u „Razgovoru sa...” učestvovala je i legendarna holivudska glumica Sigorni Viver, koja je svoju prvu nominaciju za Oskara osvojila 1987. godine za film „Osmi putnik”, a 1989. godine i još dve nominacije za najbolju glumicu za filmove „Gorile u magli” i „Zaposlena žena”. Viverova je otkrila da bi njena sledeća uloga trebalo da bude ona uz Meril Strip u u trileru smeštenom u Njujorku. Film će pratiti razočaranog reportera sa tržišta luksuznih nekretnina koji otkriva priču života kada ga rekordna prodaja novog penthausa dovodi do misterioznog oligarha i otkrivanja korupcije.

Pričajući o učešćima u naučnofantastičnim filmovima koji su je proslavili Viverova je rekla da se etikete naučne fantastike uvek odriče.

„Šta studentu engleskog jezika, to jest – meni, znači naučna fantastika? Ne priznajem žanr, koga briga jer ću ići bilo gde da ispričam dobru priču. Bila sam uvek slepa za žanrove. Uvek je važnije pitanje šta znači biti čovek i da li ostajemo ljudi ili se menjamo? Naučna fantastika je smešan termin, mislim da zaslužuje mnogo bolji naziv žanra”, izjavila je glumica.

 Najveći deo razgovora s njom bio je posvećen novom filmu iz serijala „Avatar” Džejmsa Kamerona – „Avatar: Vatra i pepeo” koji uskoro izlazi pred publiku širom sveta, pa i u Srbiji, a u kojem Sigorni igra 14-godišnjeg Na’vija. Za nju je rad sa Džejmsom Kameronom na filmovima „Avatar” fundamentalno promenio to kako bi gluma mogla da izgleda. Pohvalila je naprednu tehnologiju sa kojom Kameron genijalno barata. „Kameron je izumeo ovu tehnologiju da bi glumcima omogućio da budu šta god mogu biti. To nije veštačka inteligencija, to je zapravo antiveštačka inteligencija. Ova tehnologija ne koristi generativnu veštačku inteligenciju, već konstruiše digitalne likove iz glumčevih mikroizraza lica. On je stvorio proces u kojem mi dolazimo sa praznim volumenom. On provodi mnogo vremena radeći na tome o čemu je scena, poboljšavajući je, dozvoljavajući glumcima da isprobaju razne stvari. Džejms Kameron je uvek toliko pun iznenađenja. Ne biste pomislili da bi ovakav naučnik, pronalazač, genije sa ovom tehnologijom mogao da bude reditelj glumaca. On ne završava rad na toj sceni dok zaista ne osetimo da je imamo. Onda se sva tehnologija dešava kasnije”, rekla je između ostalog Sigorni Viver, čiji je „Razgovor sa...” trajao svega 22 minuta umesto uobičajenih 60. I za to je postojao razlog. Slavnoj glumici je Džomna R. Alrašid, predsednica Filmske fondacije Crvenog mora, svečano uručila počasnu nagradu za njen doprinos svetskoj kinematografiji. Samo malo kasnije zajedno su se uputile u Al Balad na gala večeru u zajedničkoj organizaciji 5. RSIFF i „Zlatnih globusa” i dodelu nagrada „Omar Šarif” i „Horizont”...

Gala noć u Al Baladu

Džeda, Saudijska Arabija – U istorijskom delu Džede, u kulturnoj baštini Al Baladu, u nestvarnoj atmosferi i ambijentu, održana je gala večera u čast saradnje RSIFF i „Zlatnih globusa” i dodele nagrade „Omar Šarif” tuniskoj glumici i velikoj humanitarki Hend Sabri, kao i nagrade „Horizont” indijskoj glumici Aliji Bat. I jedna i druga su dale izuzetan doprinos međunarodnoj kinematografiji, kao i usponu filmova Bliskog istoka. Nagrade im je uručila Sigorni Viver, a svečanoj večeri prisustvovali su i reditelji Šon Bejker i Daren Aranofski...